Променити модел одрастања

После недавне саобраћајне незгоде нашег ватерполисте Данила Икодиновића, који је, подсетимо, доживео тежак удес брзо возећи мотор, отворило се много питања која се односе на несавесне возаче за брзим машинама без обзира на то да ли је реч о двоточкашима или четвороточкашима.Све већи број мотоциклиста на београдским улицама све чешће изазива саобраћајне несреће, а  последњих година упадљиво је да возачи мотора за своје сулуде вожње користе не само улице града већ и омиљена излетишта Аду Циганлију, Калемегдан… Возачи мотора бахатом и несавесном вожњом угрожавају живот других учесника у саобраћају, али и сопствени. Шта их то нагони на брзу или боље речено сулуду вожњу и колико су свесни опасности коју са собом носи? Професор доктор Тијана Мандић, психолог, сматра да узроке таквог понашања можемо, између осталог, тражити у моделу одрастања.

– У психологији постоји појам грандиозност, који подразумева несхватање и неприхватање реалности и нечијег односа према њој. На пример, дете од две године мисли да може да ради исто што раде и одрасли. Грандиозност је нормална појава код младих која се коригује са одрастањем или се држи под контролом.У супротном, последица је суочавање са реалношћу на непријатан начин.Неодговорност у вожњи последица је младалачке жеље за доказивањем и потребе да се што пре одрасте. Код младих је најчешће присутно и ирационално мишљење да се несреће дешавају другима – каже Мандићева.

Међутим, брза вожња својствена је и старијим генерацијама, а не само младим. Један од фактора за овакво понашање јесте, социјалним путем, наметнут идеал мачо мушкарца – мушкарца који удара шаком о сто, разбија флаше, вози као манијак.

– Зрео мушкарац, наставља наша саговорница – не подразумева мушкарца који вози 200 на сат, мора се променити модел одрастања, сазревања успешног младог мушкарца. То што се нуди у друштву је деструктивно и блесаво – закључује Мандићева.

 Ј. Д. – Т. Т.