Раскол међу првим шетачима

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 20.  јула – Едвину Олдрину, званом Баз, опет је главни алат– оловка, као што је, зачудо, то била и кад је с Нилом Армстронгом пре 40 година завршио прву шетњу људских бића по Месецу. Њоме је онда прикопчао довод струје неопходне да покрене летелицу како би се одлепила од негостољубивог тла и упутила ка свемирском броду којим су се с пилотом Мајклом Колинсом вратили на Земљу, а сада му служи за потписивање његове књиге „Дивна пустош: дугачак пут с Месеца кући” у којој оживљава сећања на историјску свемирску мисију.

Овим другим чином додатно се одвојио од Армстронга, с ким почесто улази и у посредне вербалне двобоје какви се не би очекивали од „хероја модерног доба” који су у свемиру деловали као хармонични дует. За разлику од База и неких других космичких летача, Нил никад није својеручно написао своју биографију (она је дело историчара), а већ 15 година не даје ни аутограме јер је установио да се почесто злоупотребљавају, а одбија и интервјуе којима се ових дана његов некадашњи партнер просто расипа.

Дистанца међу њима све је упадљивија, пре свега захваљујући Олдрину. Нилов утисак да је Месец изгледао „лепо” док су по њему ходали, он је оценио као недовољан. И као веродостојнији опис понудио онај са корица своје књиге– „Дивна пустош”.

Уједно је лансирао и тврдњу да је само слетање на Земљин сателит било важније од ступања на његову површину, чиме је оспорио значај чињеници да је Нил тамо први закорачио. У таквом Базовом коментару хроничари виде „доливање уља у ватру”, прича да је, по процедури, он требало да први ступи на тло Месеца а да је команда са Земље предност ванредно дала Нилу. На ову верзију се надовезује тумачење по коме је до промене носиоца премијерне улоге дошло зато што се сматрало да ће Нил лакше поднети терет славе. Теза се испоставила као тачна јер Нил важи за славодобитника с најмање славољубивости, док је Баз прошао кроз фазе алкохолизма и депресије, које се не приписују његовом евентуалном разочарању због тога што је на Месецу скочио као „тек” други.

До највећег раскола међу првим шетачима Месецом дошло је у прогнозама– какви би требало да буду следећи амерички свемирски кораци. Нил се управо изјаснио за обнову мисија и операција на Земљином сателиту који би могао да послужи као база за будуће експедиције. Баз, међутим, поручује да би тако нешто, што планира и Национална агенција за свемирска истраживања (НАСА), било ем „бескорисно”, ем „корак уназад” и да се треба посветити освајању „Црвене планете” где се „назиру могућности живота” и да тамо треба остварити визију у стилу „Марс за Америку”. Уз колонизацију до 2031. за стварање „новог света”, што би био и подухват којим би „Америка поново преузела изгубљено вођство (које је сада, процењују стручњаци, у рукама Русије) у васионским пословима.

Трећи члан мисије „Аполо-11”, Колинс је ближи Олдриновом приступу. „Месец није посебно атрактивно место, а Марс јесте”, изјавио је у саопштењу које је проследила НАСА.

Од трија који је остварио маштања човечанства овдашња публика тражи предвиђања, а више оживљавање сећања– на време кад је изгледало да се после „освајања” Месеца не виде границе распростирања моћи Америке. Такве успомене делују као утеха у кризи чија је драматизација многе већ начинила „месечарима” и „марсовцима”. 

М.Пантелић

------------------------------------------------------------

Шта сада раде

Учесници мисије „Аполо-11” (сва тројица рођена 1930) били су успешни и по завршетку астронаутске каријере. Огледали су се на различитим пољима и настањени су на три међусобно врло удаљена краја САД.

Нил Армстронг је једно време био функционер НАСА, па универзитетски професор, а онда и члан управних одбора низа компанија. У другом је браку, има два детета. Сада живи мирно и прилично повучено, на југозападу Охаја, код Дејтона.

Баз Олдрин је, после проблема са алкохолизмом и депресијом, једно време наставио рад у НАСА, а потом се посветио разноврсним пословима. Аутор је три књиге, наступао је у филмовима, био у руководствима неколико компанија, а сада је на челу организације која се залаже за приватне летове у свемир.

У трећем је браку (из првог има два детета), живи у Калифорнији.

Мајкл Колинс је једно време био функционер у Стејт департменту, директор Националног музеја историје авијације и свемирских летова, власник консултантске фирме. Написао је три књиге и сада са супругом, с којом има три детета, живи на Флориди, где се као пензионер бави и сликарством.

М. П.

----------------------------------------------------------

„Теорија завере”

Усред славља „малог корака за човека, а великог за човечанство” (Нил Армстронг) још има људи који тврде да људска нога никад није крочила на Месец. Међу групама које развијају „теорију завере”, најраспрострањенија је теза да су САД инсценирале досезање Земљиног сателита, а у ствари их тајно, после лансирања у орбиту, приземљила у Невади.

Иако немају доказа, тврде да је варка направљена да би се обманули Совјети и показало да се остварује Кенедијев сан. Позивају се на „неуверљивост” снимака експедиције…

М. П.

----------------------------------------------------------

„Власник” Месеца

Бизнисмен Денис Хоуп тврди да је „власник Месеца”, за који је већ направио устав, владу, парламент и новчану јединицу „делта”. На челу корпорације Лунарна амбасада, не признаје међудржавни режим по коме је Земљин сателит ничији и неприсвојив, тврдећи да та забрана не важи за појединце.

Посредством Интернета „продаје” парцеле на Месецу које је досад– наводи „Нешенел џиографик”– „купило” 3,7 милиона људи. Очекује, каже, да успостави „пуни суверенитет”, док многи слуте да би могао да дочека да буде оптужен за превару.

М. П.