Први ефекат доношења Декларације о Сребреници у Скупштини Србије, према очекивању високих званичника у међународној заједници као и стручњака за међународне односе, требало би да буде побољшање односа у региону, пре свега међу бившим републикама СФРЈ. Према оцени Генералног секретара УН Бан Ки Муна који је поздравио усвајање Декларације о Сребреници у Скупштини Србије „сваки корак ка помирењу у кризним деловима света је добродошао”.

У Босни и Херцеговини, из које се очекивало највише реакција, мишљења су подељена. Председник Странке демократска акција Сулејман Тихић оцењује да је Србија направила важан корак јер је упутила саучешће и извињење за трагедију и признала пресуду Међународног суда правде док амбасадор БиХ при УН и заступник ове земље при Међународном суду правде у спору против Србије Мухамед Шаћирбеговић сматра да је декларација „премало” и да „не може задовољити ни закон, нити правду”.

Директор Центра за регионализам Александар Попов уверен је да ће декларација посебно утицати на односе Србије са БиХ. „Добро је што је на овај начин, макар и под притиском међународне заједнице, отворено питање суочавања са прошлошћу у Србији. Жучна дебата која је вођена у скупштини показује колико је тешко то питање, али колико је важно да се оно отвори. На крају крајева, декларација отвара и питање нечије одговорности за то што се дешавало. Надам се да то убудуће неће бити табу ”, каже Попов.

Члан Форума за међународне односе Јован Илић оцењује да то што на доношење декларације нису реаговали у свим земљама у региону, изузев у БиХ, значи да они још процењују колико је то за њих добро или није и чекају реакције великих и утицајних земаља па да се онда огласе. „Сви морају да признају да декларација показује опредељење да се јасно осуде злочини и дистанцира од злочина. Србија је и до сада радила на истраживању и кажњавању свих појединачних злочина јер се ради о злочинима који имају име и презиме. Несумњиво ће се релаксирати односи са суседима и неће више моћи да нас сваки час осуђују и прозивају”, каже Илић.

Србија је, према његовом мишљењу, на овај начин направила корак више у процесу евроинтеграција. Она тиме, како каже, жели да се ослободи терета из прошлости и нуди руку за боље односе са суседима у будућности.

Уз напомену да све жртве, а посебно оне из Сребренице морају бити поштоване, Владислав Јовановић, бивши министар спољних послова Србије, каже да је у овом случају политичка димензија декларације значајнија од оне моралне.

„Већ 10-15 година наша земља је изложена притисцима да изврши унутрашњу катарзу. То је потребно не само да би се Србија спремила за добросуседски живот са бившим југословенским републикама него и због тога да се Република Српска изолује од једине могуће подршке коју има, а то је од Србије. На тај начин би се она учинила слабијом и рањивијом према захтевима који стижу у последње време да се одрекне неких видова своје државности”, сматра Јовановић додајући да се од Србије практично тражи да прихвати да је млађи брат нацистичке Немачке.

Александар Попов истиче да лопта више није у дворишту Србије и више не може да се каже да је Београд одбио да прихвати одговорност. „Добро је што декларација изазива ланчану реакцију у другим земљама. Ми смо обично до сада говорили шта су они чинили нама, али свако мора да се суочи са сопственом одговорношћу и онда нећемо имати ону позицију која је била уочи рата да упиремо прст једни у друге”, каже Попов.

Јовановић је, међутим, уверен да је такво очекивање превише идеалистичко, па чак и помало инфантилно. „Никада у историји ниједна земља се није извинила због великог злочина који је учинила. Очекивати од Хрвата, Словенаца, Албанаца или Бошњака да учине сличан гест према нама је илузорно јер су они целокупну своју идеологију и жртве градили на имиџу Србије као ’лошег момка’. И били су подржани од целог западног дела међународне заједнице. Ако би учинили нешто слично онда би извукли грану на којој су седели и изједначили би се са нама, а они то неће никако јер смо ми за њих агресори. Признањем би прихватили део одговорности за оно што се дешавало, а они то не желе”, сматра Јовановић.

Ј. Церовина

--------------------------------------------------------------------------

Тихић: БиХ треба да ради на осуди свих злочина

Током дебате у Скупштини Србије више пута се чуло да Београд очекује да сличне акти у којима ће се осудити злочини над српским народом буду донети и у парламентима других држава. Сулејман Тихић је у изјави за агенцију Срна рекао да је у протеклом рату било злочина над Србима и Хрватима и то не само када је ријеч о БиХ већ и о другим државама. Због тога, како је нагласио, БиХ, чији су Срби конститутивни народ, треба да ради на декларацији или сличном документу који ће јасно осудити све злочине без обзира на број, етничку или верску припадност жртава.