Kada je Ivo Sanader dao ostavku „iz ličnih razloga”, ceo svet je brujao o tome kakva je to država u kojoj ključni čovek odlazi s vlasti na polovini svog mandata? A to se sada pitam i ja – ko će sada ovu zemlju Srbiju ozbiljno da shvati, kada demokratska srpska vlast dozvoli da joj guverner na pola mandata objavi da daje ostavku – iz ličnih razloga?

Stvarno, zašto je otišao Jelašić? On se od početka svog mandata ne slaže sa politikom ove vlade, kao što se nije slagao ni sa politikom prošle vlade, a ostavka je došla tek danas (juče). Tako da ne vredi preterano lupati glavu o tome da li je reč o neslaganju sa politikom vlade. Nije, naravno. Moj je stav da je Jelašić već davno rešio da ode, a da mu je sada potvrđena neka dobra (ili odlična) poslovna ponuda. Za čoveka njegovog iskustva, rejtinga i ugleda, cenim da neće otići na platu manju od hiljadu evra (dnevno), što ovde nikada ne bi imao. A šta baš stoji iza objave da se radi o „ličnim razlozima”, Jelašić će možda sutra reći na konferenciji koju u Beogradu organizuje britanski časopis Ekonomist, gde će se iza zatvorenih vrata naći članovi vlade, strani investitori i mnogi privrednici, pa će javnost i o tome sigurno već sutra saznati.

No, bez obzira na povod ove ostavke, nešto razmišljam. Da se sve ovo dešava u nekoj skorijoj budućnosti, u zemlji gde je, recimo Vučić premijer, a Toma Nikolić predsednik države, meni bi sve bilo jasno, makar nemala nijednu informaciju, ali ovako – ništa mi nije jasno. I najviše se pitam – u čemu je onda razlika između demokrata i radikala, između onih koji, kao, grade i onih koji su, kao, rušili institucije? Kakva je ovo demokratska vlast, koja dozvoljava da joj se ovako ljuljaju ključne institucije i kome bi, ako ne ovoj vlasti, trebalo da bude jasno da se ovo nikako i ni po koju cenu ne sme desiti?

Treba li se bojati za to kakav će biti novi guverner? Ne, ne treba se toga nimalo pribojavati. Od kada smo demokratska zemlja, imali smo tri odlična guvernera – Mlađana Dinkića, Kori Udovički i Radovana Jelašića. Tako da se ja preterano ne bojim da će se u Srbiji naći i četvrti odličan guverner. Ali taj novi (ili nova, naravno) možda neće moći da podnese da ga mediji mesecima proganjaju povodom afere Kofer, a da se posle, kada se optužbe nikada ne dokažu, a pola organizatora same optužbe završi u zatvoru, sve jednostavno zaboravi? Toga bih se ja više bojala – hoće li Srbija ostati zemlja gde jedino neki glupi aparatčik može da izgura ceo mandat, a da će svi ostali pre vremena da odu, ili jednostavno nikada tu i ne dođu?