Тема дана
Север Косова – фитиљ који тиња
Нико не може да предвиди како би Срби реаговали на евентуални упад на север и то је оно чега се плаше и Албанци
И поред повремених претњи које стижу од званичника из Приштине и инцидената у којима има људских жртава, ситуација на северу Косова, према оцени представника међународне заједнице, војне и цивилне мисије (Кфора и Еулекса) као и челника Косовске полицијске службе, мирна је. Међутим, да је север Косова ипак терен на коме нико са сигурношћу не може дугорочно да предвиди како ће се ситуација развијати говоре и речи одлазећег команданта Кфора генерал-потпуковника Маркуса Бентлера, који је недавно рекао да је насиље између Срба и Албанаца у северном и јужном делу Косовске Митровице могуће због различитих политичких концепата о Косову.
Његово мишљење дели и Оливер Ивановић, државни секретар у Министарству за Косово и Метохију. „Сукоби на Косову су увек могући јер на тако трусном подручју увек се може наћи повод за сукоб. Најбољу поуку можемо да извучемо из 17. марта 2004. године”, каже Ивановић. Он оцењује да у овом тренутку тензија није толико висока, али да на политичкој сцени у Приштини има људи који дају запаљиве изјаве које стварају психозу страха.
„У Приштини не видим некога способног да направи упад на север Косова. Евентуални покушај да се силом заузме север био би опасан и штетан по обе стране. То би изазвало реакцију Срба која је понекада прилично непредвидљива”, упозорава Ивановић и додаје да се не може искључити ни да Албанци нешто покушају.
Албанци за евентуални покушај заузимања севера Косова немају ни „миг” западних савезника. Према Ивановићевој оцени, међународној заједници није стало до тога да поново довлачи контингенте војника. Само у Митровици за успостављање реда требало би више од 2.000 људи. „У моменту када они само размишљају о томе како ће смањити број војника, њихово враћање би било веома негативно оцењено у јавности тих земаља одакле војници долазе”, истиче Ивановић.
Саветник за медије у Мултинационалном батаљону „Север” мајор Ерик Коноро каже за „Политику” да је задатак војске која је под командом француских снага безбедности да обезбеди сигурност и слободу кретања, тесно сарађујући са Еулексом и КПС-ом.
„Наш батаљон је спреман да реагује одмах у случају било којег угрожавања људи и добара као и покушаја и ометања слободе кретања. Ситуација у нашој зони одговорности је тренутно мирна”, каже мајор Коноро, подсећајући да батаљон „Север” од јануара ове године броји нешто више од 1.500 војника.
И у Еулексу кажу да је добро познат став ове европске мисије да је било која врста насиља неприхватљива. Портпарол Еулекса у Приштини Ирина Гудељевић за „Политику” наглашава да је ова мисија у блиској сарадњи са КПС-ом и Кфором и да је спремна је да делује како би се одржала мирна и стабилна ситуација на целој територији Косова.
У Регионалној команди КПС-а у јужном делу Косовске Митровице, међутим, не искључују могућност да може нешто да се деси, „као што није било искључено ни свих протеклих 11 година”. Они наглашавају да тренутно нема никаквих индиција о евентуалном насиљу, како у јужном тако ни у северном делу Косовске Митровице.
Регионални портпарол КПС-а у Косовској Митровици Бесим Хоти објашњава за наш лист да полиција обраћа већу пажњу на мултинационалне квартове за које постоји потенцијални ризик од избијање немира или инцидената. Тако су свакодневно видне 24-часовне патроле у Бошњачкој Махали у насељу Три солитера, Брђанима, Микро насељу, али и у целом митровичком региону – у делу где Срби живе у албанском окружењу. Посебно је, како каже, будност полиције већа у делу вучитрнског региона – у селима Гојбуља, Прулужје, Граце, Ново Село Мађунско и у Свињару, где постоји и полицијска подстаница. Под будним оком су, тврди, и део региона Србице, и села Бање и Суво Грло, где Срби живе у својеврсним енклавама.
Беси каже да би у случају инцидената или немира ширих размера, „као и увек” у првим редовима били припадници КПС-а, а тек уколико је то неопходно у помоћ се позива и полиција Еулекса. Као последња линија одбране позива се Кфор.
И у редовима албанске заједнице сматрају да нема никаквих наговештаја да би евентуално могло доћи до инцидената. Коментаришући Бентлерову изјаву, Иљбер Хиса, којег су привремене косовске институције у Приштини именовале за координатора за север Косова, за „Политику” каже да питање евентуалног насиља није тема. „Ни у теорији не постоји проблем, с обзиром да је чињеница да је јасан став Међународног суда правде, па сходно томе и ситуација на терену је јасна”, каже Хиса.
И поред свих ових умирујућих речи, Срби ипак живе у страху од евентуалног новог егзодуса. Председник Српског националног већа Северног Косова Милан Ивановић каже да уколико дође до немира највећу одговорност сноси Кфор, који је упркос чињеници што се страхује од немира смањио број својих војника. Тензији, како каже, доприносе и изјаве Бајрама Реџепија, који „звецка оружјем” и најављује упад специјалних јединица „Роса” и хапшења српских цивила. Према његовим речима, Србима ипак неку наду уливају речи министра полиције Ивице Дачића, који је казао да Србија не би могла мирно да гледа страдање Срба.
Ј. Церовина – Б. Радомировић
Последњи коментари
Друго што домаћин власник такве узурпиране ливаде разматра јесте замена за земљу ближе кући, коју може да надгледа и ужива. У овом нашем случају, постоји таква парцела, звана РС. Иако комшија Шиптар можда није много заинтересован, вероватно има јаких људи у селу који би могли утицати на комшијиног Ујку из Америке да се за јужни Космет имању Србије припоји парцела звана РС. Да, да, без обзира на то што на РС бесправно намигује један други комшија и што Космет никад није био у власништву албанске државе. Старе цркве са својим имањима нека буду као Ватикан, независне и српске, што су увек и биле.
У случају да Шиптари крену по сличном сценарију као и у марту 2004-те да етнички очисте север Космета и попале и поруше преостале цркве и манастире, да ли Србија има припремљену ''Олују'' или макар ''Бљесак''?
Bilo bi najbolje da nas Italijani, kao potomci Starih Rimljana prikljuce Italiji, jer je i Balkan do Dunava bio deo Rimskog Carstva. A mogli bi i Turci, jer su i oni bili prisutni na Balkanu 500-600 godina, i Balkan je bio deo njihove Imperje. Srbija od 14. veka do 19. veka vise nije postojala kao samostalna niti kao vazalna drzava tako da nema veca prava na ove teritorije od gore pomenutih






