Међународни монетарни фонд је променио став и одлучио да плате и пензије одмрзне у јануару, уместо у априлу, јер је било неопходно успоставити неку врсту равнотеже, каже за „Политику” Богдан Лисоволик, стални представник ове међународне финансијске институције у Србији. Преговарачи су балансирали између две чињенице: да Србија има висок минус у државној каси, али и да су и плате и пензије замрзнуте скоро две године.
Као нови аргумент појавила се и потреба да се грађанима и пензионерима пружи нека врста надокнаде због актуелних поскупљења хране, а то не би било могуће компензовати уколико би до првог одмрзавања дошло у априлу и то за шестомесечни раст цена на мало, каже наш саговорник.
– На крају, сматрамо да је то и друштвено, али и фискално одговоран компромис. Померање одмрзавања са априла на јануар изискује додатне трошкове од око пет милијарди динара у буџету за 2011. годину. Али би због тога требало и да се направи додатни простор смањењем осталих трошкова или повећањем неких пореза.

Алберт Јегер је рекао да повећање плата и пензија за један одсто значи повећање јавне потрошње за осам милијарди динара. Како ће, онда, јануарско одмрзавање представљати трошак од само четири, пет милијарди?
Наше рачунице показују да ће премештање одмрзавања са априла на јануар 2011. године значити и додатне расходе буџета од осам, девет милијарди динара. Истовремено, постигнут је и договор да се одустане од јануарске исплате једнократне помоћи грађанима и пензионерима у укупном износу од четири милијарде динара, што је било раније договорено. Дакле, кад се то одузме, трошкови ће бити свега четири, пет милијарди динара. Тачан износ ће зависити од инфлације потрошачких цена у другој половини ове године, који у овом часу још не знамо тачно. Ако инфлација буде већа, то ће значити и већи номинални раст зарада, али и веће трошкове за буџет.

Значи ли то да ће главна тема приликом следеће посете мисије бити да ли шест милијарди динара „мањег мањка” потрошити на већу једнократну помоћ пензионерима или на субвенције за грађане и привреду?
Не баш. Прво, ребаланс буџета за 2010. годину сигурно ће бити једна од тема које ће бити разматрана током следеће ревизије. Међутим, ми још не знамо да ли се ће тренутна процена, по којој ће се у каси акумулирати шест милијарди динара, остварити. То може разговоре да окрене у оба смера, у зависности од тога како ће се кретати приходи и расходи у наредних неколико недеља. Међутим, друга кључна тема у октобру биће детаљно разматрање буџета 2011. годину.

А када је о опоравку реч, каква је процена ММФ-а? Када ће запосленост почети да расте?
То је тешко рећи. Тржиште рада је било веома рањиво. С друге стране, трошкови радне снаге сада су мањи. Србија ће постати извозно конкурентнија земља, што би требало да створи услове за сигурнија радна места, али и квалитетније послове. Ми, нажалост, очекујемо да ће запосленост наставити да пада ове 2010. године, а да ће се затим стабилизовати у 2011, након чега би могло да дође и до раста броја запослених. Морам да признам да постоје и неки ризици за ову процену.

Аница Николић