Komandant Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije brigadni general Ranko Živak (45) dugo je bio instruktor letenja i opitni pilot. Leteo je na svim tipovima domaćih vazduhoplova. Iako mu je po današnjoj funkciji u opisu posla da uglavnom radi u kancelariji, ne libi se da uđe u kokpit aviona. „Nažalost, zbog velikih obaveza, vrlo malo vremena mogu da posvetim letenju. Letenje je moja profesija, ali iznad svega ljubav i zadovoljstvo. Sada ima mlađih pilota koji treba da dobiju nalet.Letim kad nađem vremena, na zadacima izviđanja, kontrole i trenaže”, kaže general Živak.

Koliko vojnih aviona i helikoptera danas ima Vojska Srbije, jer se povremeno moglo čuti ocena da više aviona čeka remont nego što leti?

Trenutno imamo nešto više od 110 vazduhoplova. Od tog broja „u resursu” jeoko 70 odsto aviona i helikoptera, a ostatak je u procesu obnove resursa, što saradnjom sa ino-partnerima i zavodima, što u Remontnom zavodu „Moma Stanojlović”. Bitno jeda čitaoci shvate i razlikuju pojam resursa aviona ili helikoptera i pojam ispravnost. Resurs je maksimalni odobreni vek upotrebe po dva

parametra – koliko godina vazduhoplov sme da se koristi, ali ikoliko je sati leteo. Recimo, 30 godina i 5.000 sati naleta. Ako to dostigne, onda mora ili da se izbaci iz upotrebe ili da se uradi opšta opravka i da se na propisani način produži taj vek.Ispravnost je nešto što se menja na dnevnom nivou.

Kojiavioni i helikopteri, dugoročno gledano, imaju perspektivu, sa ili bez remonta?

Jedino avioni za početnu obuku „utve 75”, gledano dugoročno, nemaju perspektivu, zameniće ih „laste 95”.Avioni G–4 i helikopteri „gazela” imaju dobru osnovu za modernizaciju.Ostali vazduhoplovi, koji će biti u upotrebi do 2018–2020. godine, jesu „migovi 29”, transportni helikopteri „Mi-8”, dva transportna aviona „An-26” do 2015. godine. „Orlovi” i G–4 će biti zadržani, njihov „vek upotrebe” jeste istekao 70-80 odsto, ali pošto raspolažu s dosta časovnog resursa-naleta moguće je produžiti njihov vek upotrebe i posle 2020. godine. Reč je o avionima domaće proizvodnje za koje posedujemo konstrukcionu dokumentaciju i remontne kapacitete. Dva helikoptera Mi-17 su u procesu remonta sa stranim partnerom, i do sredine ove godine bi trebalo da budu gotovi. I „Mi-8” su na remontu. Međutim, borbeni helikopteri, „Mi-24”, još su u fazi čekanja na remont.Težište je na remontu transportnih helikoptera, jer je sada upravo transportprioritet, odnosno svakodnevna upotreba ovih letelica kako za potrebe VS, tako i u misijama pomoći civilnom stanovništvu.

Kakva je sudbina lovačkih aviona „mig 21” koji su već decenijama u našem vazduhoplovstvu?

„Migovima 21” isteći će vek upotrebe za dve-tri godine. Zato ozbiljno razmatramo nabavku višenamenskog borbenog aviona koji bi trebalo da ih zameni. Tim iz Ministarstva odbrane i VS će tokom ove godine imati zadatak da analizira prihvatljive avione. Već je upućen zahtev za informacijama prema šest ili sedam proizvođača aviona četvrte i pete generacije, od F-16 i F-18, preko „gripena”, do „suhoja” i „miga 29”, „eurofajtera”, „rafala”... Analizu rezultata ćemo predstaviti početkom iduće godine, a država će doneti odluku.Radi se o vrlo krupnom projektu, koji zahteva posebne modalitete ugovaranja.

Koliko bi takvih aviona, imajući u vidu vojnu procenu, ali i mogućnosti države, trebalo Srbiji?

Srbiji treba najmanje jedna eskadrila savremenih višenamenskih borbenih aviona – 12 do 14 aviona. Međutim, naši proračuni govore da bi za ozbiljnu sposobnost, shodno zadacima koje imamo i mogućoj upotrebi, bilo potrebno od 20 do 24 aviona.

Koliko prosečno časova naleta imaju srpski vojni piloti?

Prosečni broj časova naleta zadržao se na nivou prethodne godine – od 20 do 45 sati. Prosek je 25-30 sati po pilotu. Cilj u srednjoročnom periodu jeste nalet od 80 do 120 sati. Propisano je da pilot dostigne najviši nivo osposobljenosti u periodu od osam godina posle diplomiranja. U tom periodu, mora imati solidan godišnji nalet, da bi posle osam godina bio u punoj snazi, sposoban da pruži maksimum, kako svojih mogućnosti tako i borbenih sposobnosti i perfomansi aviona, odnosno helikoptera.

Da li je nekim dokumentom definisano koliko akrobatski piloti moraju imati naleta, naročito pred aeromiting?

Prema važećem metodskom uputstvu, koje se odnosi na avione koje danas koristimo i kojeg se strogo pridržavamo kad planiramo obuku, tačno je definisano koliko je sati naleta propisano za akrobatsko letenje. Recimo, da bi se dobilo osposobljenje za akrobatsko letenje na malim i srednjim visinama na „orlu” i G-4, pilot mora imati 20 letova, odnosno sedam sati i deset minuta naleta.Naravno da početnik ne može za to vreme da se osposobi za akrobacije, ali je za ljude koji imaju 1.000 sati naleta to sasvim dovoljno. Pred svaki aeromiting se prolazi kroz ovaj program, pri čemu pilot mora biti u trenaži za letenje po ostalim elementima.

Da li će i kada biti postavljen radar na Kopaoniku?

To je sigurno jedna od najboljih pozicija na Balkanu sa aspekta kontrole vazdušnog prostora. Položaj je dat na korišćenje Agenciji za kontrolu letenja i oni su postavili i kupolu, jedino nije došlo do postavljanja radara. To je sad više pitanje političke volje i još nije rešeno, iako bi bilo korisno svima. Reč je o kontroli letenja koja je neophodna za bezbedan vazdušni saobraćaj u ovom regionu sveta i u nadležnosti je oblasne kontrole letenja Beograd.

Školski avion „lasta 95” je predstavljen u javnosti pre skoro godinu dana, kada će prvi avioni biti isporučeni vojsci?

Prototip „laste 95” je u završnoj fazi ispitivanja i stvorili su se uslovi da se u „Utvi” planira proizvodnja – ugovor između „Utve” i MO je već potpisan. Na Glavnom vojnotehničkom savetu usvojeno je da se krajem 2010. isporuče prva četiri aviona, a da se u naredne dve godine isporuči ostatak aviona.

Da li će V i PVO preuzeti avione G–4 iz Crne Gore i „orlove” iz BiH?

Navedeni avioni su proizvodi domaće industrije i pameti, a možemo ih relativno brzo remontovati i produžiti im resurs za narednih 10 do 15 godina. Tobi nam dalo stabilno jezgro domaćeg vazduhoplovstva, gde smo relativno autonomni u smislu mogućnosti održavanja.Razgovori se vode na nivou ministarstva odbrane i mi očekujemo da će se završiti uspešno. Nadamo se da će se pronaći obostrani – zajednički interes.

Milan Galović – Tereza Bojković