Тема дана
Стрепње у Смедереву
Главна дилема Смедереваца од јуче је шта ће њима и члановима њихових породица донети одлука српске владе о куповини железаре од Ју-Ес стила
Смедерево – Дан после судбоносне одлуке о судбини железаре Ју-Ес стил Србија, Смедеревцима је лакнуло што фабрика неће бити затворена. Међутим, страх од катанца на капијама некадашњег гиганта, што би читав град довело до просјачког штапа, у петак увече замењен је новим стрепњама међу радницима.
Kаква ће их судбина задесити у наредним месецима, од јуче је главна дилема 5.400 запослених јер се држава јасно позиционирала као нужно решење у прелазном периоду. Када ће држава пронаћи стратешког партнера, ко ће бити нови власници, хоће ли бити отпуштања радника, шта ће бити с платама… само су нека од питања која су у суботу буквално одзвањала градом.
– Најважније да фабрика неће да се затвори. Све остало ће се некако средити. Не разумем људе који сада опет нису задовољни. Шта би било да смо остали на улици, да је производња стала? Ко би нас онда купио? Овако, постоји нада. Јесте да има недоумица око ове продаје за долар, али ми радници морамо да мислимо о својим породицама, а не да водимо високу политику – каже за „Политику” радник Топле ваљаонице.
На другој страни, опет сумње и страх.
– Само луд и необавештен може безусловно да се радује овом потезу државе. Да је хтела и могла да држи железару у својим рукама, држава је не би ни продала. Овде нешто смрди и мислим да нас тек очекују проблеми. То ће бити јасно свима када дође време за плате. Друго, зар има оних који мисле да ће неко да нас купи са оволико радника. Држава ће морати да „очисти“ фабрику за продају, али то ће да уради тек после избора. Живи били па видели – каже З. К., инжењер у железари.
Интересантно је да међу радницима има и оних који прижељкују повратак „старе екипе” из времена Душана Матковића, о чему се ових дана и спекулише у јавности.
– То није немогућ сценарио, напротив, добили смо и неке потврде о његовом доласку на чело фабрике до даљег – тврди „Политикин“ извор у железари.
Синдикате је у неку руку затекао аранжман државе и Ју-Ес стила. Поготово купопродајна цена јер су, бар према њиховим информацијама, преговори почели од 64 милиона долара.
– Изненађени смо брзином, али и суштином одлуке. Сматрам да је ово договор за јавност, а да је позадина другачија. Сумњам да би Американци било шта поклонили за долар – изјавио је за „Политику“ Жељко Веселиновић, председник синдиката „Слога“.
Одлуку српске владе да преузме смедеревску железару први човек тог града, Предраг Умичевић, оценио је мудром и одговорном.
– Интервенцијом Владе спречено је одумирање града. Заустављање фабрике било би права катастрофа и тешко би се нашао купац. Овако је сачуван посао за раднике железаре и све фирме које с њом сарађују – изјавио је градоначелник Смедерева и оценио да је држави потребно неколико месеци да анализира стање у фабрици.
– У том периоду мора да се подигне цена готовог производа, а то и јесте разлог што је Ју-Ес стил имао губитке. У последње две недеље имамо тренд пада цене руде и раста цене челика, што је добар пут да до краја године нађемо стратешког партнера – казао је Умичевић.
Локални привредници, чији опстанак директно зависи од судбине железаре, делили су последнјих дана бригу с раднициима Ју-Ес стила. У пусте градске трговине као да се вратио трачак наде.
– Нама је битно да железара како-тако ради, да радници примају плате. Да су затворили фабрику и ми бисмо морали да ставимо кључ у браву и да будемо на улици. Другог избора нема. Овако, надамо се да ће држава да испуни обећање и са стрепњом чекамо шта ће даље бити –каже нам И. Ј., сувласница у једном смедеревском бутику.
У Железари је нерадан дан за већину радника. Вест их је уочи викенда затекла у домовима.
– Још сви нису свесни шта их је снашло. Много њих брине, што је природно. Имали су неку сигурност, плате су биле редовне и солидне, Колективни уговор их је штитио, важила су нека правила. Сада је битно да држава брзо реагује и спречи јавашлук који ће настати јер има оних који ликују због одласка Американаца, неки чак мисле и на освете онима који су им се замерили, а они који су добили отказе већ мисле о повратку – страхује челник синдиката „Слога“.
Спекулације
Према тврдњама Жељка Веселиновића, америчка влада се пре неколико година изјаснила против продаје смедеревске железаре Индијцима, што је Ју-Ес стил желео да испоштује. Тако је једини потенцијални купац, индијска фирма „Митал стил“ (у Европи „Арселор Митал“), онемогућен да купи нашу железару директно од власника.
– Овај дил подразумева да држава наводно за долар узме железару и тиме постане практично продавац, а да онда „Митал“, с којим је вероватно већ направљен договор, дође и купи железару у Смедереву. Држава тиме добија поен као спасилац, а новац на крају опет неким каналима оде у Америку – каже Веселиновић за наш лист.
Последњи коментари
Firma vredi onoliko koliko profita moze doneti, a ne onoliko koliko je u nju ulozeno.
Sve je stvar racunice.
Kazete 5500 radnika. To znaci 1000 E po radniku x 5.500 x 12 meseci. To je 66 mil. E. Gubitak je 100 - 150 mil. godisnje.
Znaci, zatvaranjem zeljezare bi se ova drzava oslobodila gubitka i ustedela.
Kaze predsednik SM da treba podici cene. Zamislite, US Steel se toga nije setio.
Zasto je skupa proizvodnja? Nemate rudnik u blizini. Transport je skup za malu vrednost koncentrata koji se nabavlja u dalekim zemljama. Koksa nema u Srbiji. I to treba transportovati. Sledece pitanje je kakva je tehnologija proizvodnje u SM Zeljezari.
Trosak radne snage je mali u odnosu na ukupne troskove proizvodnje.
Vezana preduzeca. To su male firme i brzo ce se preorijentisati. Ko ne uspe.... Prolaze samo uspesni.
Snabdevanje celikom nase privrede. Kup[icemo ga u inostranstvu gde je cak i jevtinije.
Zeleznica 40% vozi za USS. Vozice uvozni celik.
Zaposleni. SM odbili otvaranje rafinerije.
@ Mali Oligarh, bravo!. Komunisticak Jugoslavija se razvijala po sistemu Djugasvilija, teska industrija. U FRJ, FNRJ i SFRJ je to bio problem jer je svaka republika zahtevala reciporocitet, ili
" da i ona ima ". I to bez obzira da li se to rentira ili ne. Novac je dolazio od drzave ( inostranih kredita, boljer eceno USA ) ne od rada i zarade. sada je doslo vreme za placanje. Racunica je vrlo jednostavna, da li je potrebno Srbiji, sa manje od 10 mio stanovnika, jedna zelezara? Naravno da nije potrebna, jedino ako imamo rudacu veoma bogatom gvozdjem, sto nije slucajem. Koks je veoma skup i mora se uvoziti, tj. cena koksa plus transport. I kada sve to uradimo sta cemo sa celikom, industrija je mrtva. Mala ekonomija kao kafane,kafici,restorani, odnosno ugostiteljstvo ne doprinose nista poreskom sistemu. Poznato je da te osobe ne mare za placanje poreza, i ne samo kod nas. Ugostiteljstvo nosi zaradu samo vlasniku i mizerno placenim zaposlenima. Ugostitelj koji se bavi celikom,nonsens.
Najbolje je da se željezara rasklopi i proda tamo u Bosnu gde ima Koksara u Lukavcu. Tako bi se proizvodnja kompletirala, gubici na transport bi se sveli na nulu- i tako bi bilo profitabilno. Radnici , hma pravite rafineriju.






