Пробно минирање пола метра дебелог слоја леда на Ибру, низводно од Краљева, ван насељеног места, Војска Србије је извела јуче поподне. Овом приликом, кажу у Министарству одбране, проверена је процедура минирања и утврђено како се лед понаша при експлозији, како би се избегла било каква опасност по житеље на обалама реке.

Хитна акција је, подсећамо, неопходна на Ибру како би се спречило стварање леденог чепа, који зауставља воду и тера је да се излива на обалу. Надлежни у Републичком штабу за ванредне ситуације и припадници војске треба да донесу одлуку када ће разбијање леда на Ибру минирањем бити изведено до краја.

Остали домаћи водотоци и даље се замрзавају у широком појасу, и постоји претња да они местимично набујају пошто налете на вештачке бране. На посао је за сада прионуо само ледоломац који крчи пут кроз стотину километара дугу залеђену деоницу узводно од Ђердапа, ослобађајући канал за протицање воде. Лед на том потезу је дебео петнаестак центиметара.

Потребе за ангажовањем ледоломаца на осталим местима где су реке замрзнуте још нема, процењују у Дирекцији за воде.

– Због ниских температура, вода се одмах поново замрзава, тако да би нам труд био узалудан. На Дунаву очекујемо да се у наредних неколико дана формира ледостај, то јест да се све потпуно замрзне. У том случају, проблема нећемо имати барем неко време, све док не отопли и лед почне да се делимично отапа и покреће. Тада је могуће да се на појединим местима начине ледени чепови, а да се одмрзнута вода излије. Пре него што се то деси, ангажоваћемо механизацију, и то низводно, како бисмо отворили пролаз за лед из горњег тока – каже Александар Продановић, директор Дирекције за воде.

Тамиш, Тиса и Бегеј већ су потпуно замрзнути, наводи Атила Салваи, директор „Вода Војводине”, тако да се ни онe неће дирати пре отопљавања. Интервенција би ускоро могла да буде нужна на Великој Морави, где се лед накупља око Љубичевског моста, каже Никола Марјановић, директор „Србија вода”. Пловидба је и званично обустављена на свим рекама.

Када дође време за њих, два ледоломца можемо добити из Мађарске, али уговор са том земљом предвиђа да они ослобађају само горњи ток Дунава. Само је један ледоломац – онај којим управља хидроелектрана „Ђердап” – државно власништво, а он не може прочистити пут на свим водотоцима. Београдска управа јуче је морала да на разбијању ледених баријера на Сави ангажује обичне потискиваче, мало јачег трупа. Једини излаз је изнајмљивање приватних ледоломаца, што кошта, како је јуче напоменуо Ивица Дачић, министар унутрашњих послова, три милиона динара дневно. Мада је умесно запитати да ли је, без обзира на то што се овакав лед не памти од 1984. године, држава морала да задржи више ледоломаца, цена најма је можда и најмањи проблем. Приватни ледоломци су, колико се зна, стари и вероватно нису у најбољем стању.

В. Вукасовић

----------------------------------------------

У Србији 12 жртава

Број жртава од мраза и непрестаних снежних падавина јуче се попео на 12, око 70.000 људи је завејано, а до сада је спасено 190 животно угрожених становника, каже за „Политику” Горан Николић, начелник Управе за ватрогасно-спасилачке јединице Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије.

– У сваком тренутку приправно је око 3.000 ватрогасаца и спасилаца и према потреби прискачу у помоћ тамо где је она најпотребнија. Одговарамо на позиве грађана, преносимо болеснике, односимо храну и лекове – каже Николић.

Јуче су у снегом најугроженије крајеве стигле 53 тешке машине, а преосталих педесетак требало би да буде испоручено данас. Реч је о механизацији траженој наредбом од институција и предузећа које поседују ове машине – каже Предраг Марић, начелник Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије.

– Ситуација је нешто боља кад је реч о премештају механизације у угрожене крајеве, у помоћ је пристигло и 1.300 припадника Војске Србије и очекујемо да ће се наредних дана смањити број људи који су због високог снега практично одсечени од света – каже Марић за наш лист.

Д. И.