После јучерашње посете министра спољних послова Велике Британије Вилијама Хејга Београду постало је јасно да је оном делу Европске уније који подржава независност Косова стало да Србија или повуче текст косовске резолуције или да га промени. Хејг је практично само поновио оно што је српским званичницима рекао и његов колега из Немачке Гвидо Вестервеле који је истим поводом овде боравио упрошли четвртак. Из државног врха поручују да од резолуције неће одустати иако су свесни да би она могла доживети крах у УН, што је уосталом и уочи њеног подношења признао министар Вук Јеремић. У чему је „тајна” овог акта, зашто је он тако потребан Србији, а зашто га се њени опоненти када је Косово у питању тако желе ослободити?

Уколико би на седници Генералној скупштини већина гласала за акт којим се Београд и Приштина позивају на преговоре, Србија би добила подршку светске организације за свој став, а изгубили би они који желе да се овај проблем реши диктатом и наметнутим решењима, каже један дипломатски извор „Политике”. Ни они се, како каже наш саговорник, не би могли оглушити о став Генералне скупштине који је у прилог решењу преговорима.

Инсистирање да се резолуција повуче само је доказ да још нико не може знати како ће се гласати у овом телу УН.

„Тренутак истине долази кад се прсти приближе дугмету за гласање. Велики број земаља одлучује у последњем моменту. Изјава министра Јеремића да су нам шансе на успех мале само је знак опреза. Све комбинације и анализе ко ће како гласати су неутемељене. Србија је тренутно мета једног општег наметања и диктата”, каже овај извор „Политике”.

Без обзира на све притиске којима је изложена, Србија је и даље та која држи „кључ” за косовски проблем, сматра Владислав Јовановић, бивши министар спољних послова СРЈ.

„Све док се ми не одрекнемо наше тапије на Косово оно што су западне силе извеле са Косовом није легитимно, није окончано и не може никада да буде окончано. И они то добро знају. Зато јако много држе до тога да ми дамо сагласност, да се прилагодимо, ако не одједном онда у деловима. Колико год овај став наоко изгледао немоћан у суштини је моћно оружје које друга страна увиђа и хоће тога да нас га лиши”, наглашава Јовановић и додаје да је продужење борбе кроз ГС УН настављање тог нашег отпора.

Одлазак у УН, према његовом мишљењу охрабрује оне мале државе које држе до принципа територијалног интегритета, а који је одлуком Суда правде о Косову озбиљно угрожен. „Инсистирањем на томе да је сецесија недопустива ми подсећамо те земље да су оне такође у опасности, а истовремено ојачавамо фронт који се супротставља томе”, сматра Јовановић.

Ових дана су се у неким иностраним медијима појавиле спекулације да је инсистирање Београда на резолуцији у ствари само за домаћу употребу. Тако „Франкфуртер алгемајне цајтунг” (ФАЗ) пише да после Вестервелеове посете Београду „српски политичари у интерним разговорима наглашавају да им је потребна ’последња битка’ у УН да би домаћој публици могли да кажу да су у борби за Косово све покушали”. После тога, како ФАЗ преноси наводе „из окружења српског председника Тадића”, Београд ће имати „независно од исхода у Њујорку, простора за концесије и прагматичну политику”.

Предраг Симић, професор ФПН и бивши амбасадор у Француској, каже да су то опасне оцене. Он подсећа да је својевремена процена Ричарда Холбрука и већине западних дипломата да Милошевићу треба „мало бомбардовања” довела до тромесечног рата против Југославије. Зато, како каже, уколико бисмо се тиме руководили дошли бисмо у ситуацију као марта 1999. године. Не би било баш ратног сценарија, али би био врло опасан дипломатски развој где би се Србија практично нашла конфронтирана са тим земљама.

Према његовим речима покушај да се резолуцијом окупи већина у УН и да се тиме надокнади губитак на Међународном суду правде је оно што се у нашој јавности назива планом „Бе”. „Да ли је то мотивисано унутрашњополитичким или националним интересом то знају само они који учествују у томе. Београд под притиском повлачи контроверзне потезе – истовремено наговештава спремност на преговоре, а с друге стране министар спољних послова иде у Јужну Африку како би лобирао за резолуцију у земљу од које зависи 20-30 гласова афричких држава у ГС”, истиче Симић. Он сматра да је и посета Хејга на Тадићев позив покушај да се провери да ли је порука министра Вестервелеа управо таква јер и међу земљама квинте постоје разлике. А Хејгова посета, како каже, није дошла без „зеленог светла” из Вашингтона.

Ј. Церовина

------------------------------------------

Хејг ни­је по­ми­њао по­вла­че­ње ре­зо­лу­ци­је

Ви­ли­јем Хејг, ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Ве­ли­ке Бри­та­ни­је у раз­го­во­ру са пред­сед­ни­ком Ср­би­је Бо­ри­сом Та­ди­ћем ни­је по­ми­њао по­вла­че­ње ре­зо­лу­ци­је ко­ју је Ср­би­ја под­не­ла Ује­ди­ње­ним на­ци­ја­ма по­во­дом ми­шље­ња Ме­ђу­на­род­ног су­да прав­де о де­кла­ра­ци­ји о не­за­ви­сно­сти Ко­со­ва. Ово за „По­ли­ти­ку” твр­ди из­вор из вр­ха вла­сти ко­ји ка­же да је у ди­ја­ло­гу Та­ди­ћа и Хеј­га, бри­тан­ски ми­ни­стар ре­као да је „Бри­сел адре­са за по­сти­за­ње ком­про­ми­са Ср­би­је и Европ­ске уни­је”. Хејг ни­је по­ми­њао ни­ка­кве де­та­ље про­ме­не ре­зо­лу­ци­је.

За Србију не би био добар неуспех на гласању

Пре не­го што се са­стао и разговарао са председником Србије Борисом Та­ди­ћем,Вилијам Хејг је дао интервју за Б 92 у коме је оценио да је најлакши начин да Србија направи компромис са ЕУ повлачење резолуције о Косову упућене Генералној скупштини Уједињених нација.„За Србију не би било добро да доживи неуспех на гласању на Генералној скупштини”, рекао је британски министар спољних послова и додао да, с друге стране, када би резолуција добила већину у УН то не би добро утицало на односе са ЕУ.