Direktor državne kompanije „Srbijagas” i visokorangirani kadar srpskih socijalista za vikend je siromašnim građanima podelio po komadić svog prihoda (osam hiljada evra mesečno), koji dobija kao član uprave rusko-srpske gasne firme „Jugorosgas”.

Samo dan ili dva ranije pretio je da će poskupljenje gasa platiti samo bogati. Nekoliko dana pre toga rekao da će gas poskupeti i tako demantovao sebe od pre dva meseca kad je tvrdio da će gas pojeftiniti. Ne zna se koliko je puta direktor „Srbijagasa” demantovao samog sebe govoreći javno o sigurnosti snabdevanja gasom, ceni tog energenta, sudbini skladišta „Banatski Dvor”, svojim zaradama u gasnom biznisu…

Sve što je u vezi s gasom liči u Srbiji poslednjih nekoliko godina na bajku, a nekome i na basnu.

Od bivšeg premijera Vojislava Koštunice i njegovih ministara energetike i visokorangiranih kadrova DSS-a Radomira Naumova i Aleksandra Popovića, naslušali smo se svojevremeno bajki o jeftinom ruskom gasu koji će priticati u neograničenim količinama i tako spasiti siromašne građane i ojađenu privredu Srbije. Građane koji će se najzad jeftino i sigurno grejati na „zdrav način”. I privredu koja će procvetati na jeftinom gasu i tako postati konkurentnija. Ali, samo pod uslovom da pustimo Ruse u naš gasni sistem. 

Što smo i uradili. Rusi će graditi Južni tok, Rusi će gasifikovati jug Srbije, Rusi će izgraditi „Banatski Dvor”, ali moraju da osnuju firmu u Švajcarskoj, Rusi će napraviti zajedničko preduzeće za transport gasa... Sve će Rusi uraditi, ali zauzvrat traže većinsko vlasništvo nad celokupnim gasnim biznisom u Srbiji.

I dobili su ga. Oni sada upravljaju jednom veoma osetljivom, gotovo strateškom granom srpske energetike. Nigde u okruženju, niti u bilo kojoj zemlji u tranziciji jedna država nije dovedena u takav položaj u snabdevanju gasom kao što je to Srbija učinila sebi. I Bugarska, i Rumunija, i Hrvatska, i Slovenija... ulaze u strateška partnerstva sa ruskim gasnim kompanijama iza kojih uglavnom stoji država, ali nijedna država nije dozvolila ruskim partnerima većinsko vlasništvo u gasnom biznisu na svojoj teritoriji. Ne zato što su to Rusi, nego zbog potrebe da svaka zemlja ima većinsku kontrolu nad tako važnom energetskom oblašću kao što je snabdevanje gasom.

Jer, Rusi mogu i da iznevere. Kao, na primer, u zimu 2008/2009. godine kad je bilo „gusto”, a u pomoć su pritekli nemački EON i mađarski MOL i obezbedili Srbiji dovoljno gasa. Sada smo svedoci kako se bajka, ponovo, topi usred zime. U bajci još samo živi direktor „Srbijagasa”, član Upravnog odbora „Jugorosgasa”, i visokorangirani kadar socijalista. Zato on ide okolo i sirotinji, umesto obećanog jeftinog gasa, deli milostinju iz svojih visokih profita i  priča bajke o jeftinom gasu u Srbiji.