Буњевачка ћирилица

Око 250 ученика, од првог до четвртог разреда, у двадесетак основних школа у Суботици и Сомбору, који наставу уче на буњевачком језику, добили су на поклон граматику и читанку на матерњем језику. Поклон Томислава Николића, председника Србије, у основној школи „Соња Маринковић”, у Суботици, ученицима је уручила председникова саветница Јасмина Митровић-Марић.

Сузана Кујунџић-Остојић, председница Привременог органа управљања Буњевачког националног савета, и једна од ауторки граматике, изјавила је, том приликом, да је за Буњевце од историјског значаја што први пут, у последњих сто година, имају уџбенике на свом језику.

Али, не лези враже, из Пазина се огласио Иво Јосиповић, председник Хрватске, који сматра да уџбеници на ћирилици, поклоњени буњевачким основцима, нису ништа друго до „континуитет политике која жели асимилирати Хрвате у Србији”. Поступак свог колеге из Србије Јосиповић сматра „некоректним потезом”.

Некоректно је што председник Србије, у сопственој земљи, сопственим грађанима, поклања уџбенике на ћирилици, званичном писму у Србији. А коректно је што председник Хрватске не успева да развлашћеној српској мањини у Вуковару обезбеди двојезичне табле (ни уз помоћ милиције), што им по Уставу припада.

Буњевци нису, одговорио је Томислав Николић, ни Срби ни Хрвати, они су своји. Зашто их, запитао се, председник Јосиповић назива – буњевачким Хрватима. Под појмом амерички Хрвати – подразумевају се Хрвати који живе у Америци. У којој то земљу живе буњевачки Хрвати?

Има Србија – од овог малог политичког инцидента, који се у Хрватској користи у предизборној кампањи – много већих проблема у заштити свог писма и језика. Пре неки дан на административној граници с Косовом и Метохијом заустављен је камион са уџбеницима из Србије, намењен српским ђацима на северу КиМ, опет због ћирилице, и зато што долази из Србије.

Али, није ни то највећи проблем. Ћирилица се не чува и не штити ни у самој Србији.

Од Славије до Калемегдана, у читавом Београду, није много боље ни у другим градовима, називи локала и фирми исписани су латиницом, на неком страном језику, најчешће енглеском: Krompiwood, Trefolino, Nikola’s, Nesal jeans, Costa coffee, Lilly, Money Gram, Fossil, Kappa, Caliope, Alex Max, Urban jungle, Mc Donald’ s, Greenet, Replay, Guess, Lacoste, Mango, Zara, Aldo, Sephora...

Као да смо у Лондону, Њујорку, Паризу...

Посебан проблем је заштита српског језика, који је у последњих неколико година преименован у хрватски, бошњачки, црногорски...

И ником ништа.