„Добри пријатељи” иду на суд

„Србија се никада није суочила са прошлошћу, зато је поражена на свим фронтовима; војном, политичком и економском”. „Ослобађајуће пресуде Готовини, Харадинају и Орићу имплицирају јасне закључке у погледу кривице за ратове деведесетих године”. „Сви ми знамо да је Србија одговорна за почетак рата и агресију на све суседне земље”.

Читалац можда већ наслућује чије су ово изјаве. Све је то протеклих година и месеци изрекла Соња Бисерко, председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији. Све су то карактеристични ставови по којима је госпођа Бисерко одавно препознатљива у нашој јавности.

Зашто нам је сада поново важна Соња Бисерко? Зато што је из Загреба пре два дана дошла вест да Хрватска јача свој правни тим за спор са Србијом пред Међународним судом правде у Хагу и да ће госпођа Бисерко бити једна од првих сведока Загреба када једном почне расправа пред овим судом по тужби Хрватске (и контратужби Србије) које се међусобно оптужују за геноцид у ратовима деведесетих на територији Хрватске.

Другим речима, Србија и Хрватска су све даље од вансудске нагодбе о којој се последњих година пуно причало, а последњи пут приликом недавне посете хрватског председника Иве Јосиповића Београду. Када се председник Србије Томислав Николић том приликом заложио за повлачење тужби уз опаску да „добри пријатељи не иду на суд”, Јосиповић је узвратио да ће на суду бити изречено много тога што није пријатно за чути, али ће то ипак бити „историјске истине”.

Историјске истине? Загреб на клупу за сведоке у Хагу позива Соњу Бисерко како би се утврдиле историјске истине? Каква иронија, да ауторка изјава с почетка текста буде неко ко ће да допринесе истини и помирењу у региону.

И српски правни тим, како сазнајемо, добија појачање, иако се стиче утисак да су потези Београда помало изнуђени, више као невољна реакција на вести које стижу са оне стране границе.

Управо такав однос „акција-реакција” обележио је све ове године од када је Загреб подигао тужбу против Београда. Србија је дуго оклевала, пуних десет година, са противтужбом, а све у нади да до процеса у Хагу ипак неће доћи. Зато је контратужбу којом Загреб терети за геноцид над српским становништвом поднела првих дана 2010. године, тачно две године пошто се међународни суд у Хагу огласио надлежним за овај спор.

На корак од договора, или се бар тако чинило, били су и бивши председник Србије Борис Тадић и још актуелни хрватски председник Иво Јосиповић. Поготово после Тадићевог извињења у Вуковару у новембру 2010. године хрватским жртвама сукоба из ратова деведесетих. Али ни такви тонови нису резултирали формалном одлуком о повлачењу тужбе. Сада је питање дана када ће и формално бити донета одлука хрватске владе да се не одустаје од спора. Политичка одлука, очигледно је донета.