Где је ту кошарка…

Власник Далас Меверикса Марк Кјубан, на чије коментаре НБА лига рачуна увек кад прави свој буџет, пролетос је кажњен са 50.000 долара због тога што је критиковао судије на „Твитеру”. Генерални менаџер Атланте Хоукс Дени Фери је уплатио у касу најбоље кошаркашке лиге света 15.000 долара зато што се „неприкладно обратио арбитрима за време меча”. Тренера Чикаго Булса Тома Тибодоа једна наизглед безазлена реченица коштала је 35.000 долара: „Видим како се ствари одвијају и мораћемо томе да се прилагодимо.” Центар Индијане Рој Хиберт јавно се извинио због фразе којом се, наводно, вређају хомосексуалци, и критике једног новинара, али то није помогло да избегне казну од 75.000 долара. Комесар НБА Дејвид Штерн је то овако образложио:

„Иако се Рој извинио, и не сумњамо да је то учинио искрено, казна је неопходна да бисмо свима ставили до знања да НБА неће да трпи такво понашање.”

Та лига је од казни ове године добила укупно 1,1 милион долара. Протеклих година изрекла је и десетине вишемесечних суспензија. Углавном због ружног речника…

Кад је Европа у питању, ова сезона ће остати упамћена и по томе што је Евролига казнила председника Панатинаикоса Димитриса Јанакопулоса са 150.000 евра због изјава које штете њеном угледу, а углавном су везане за суђење.

Да неко не би помислио да је овде реч о незграпном поређењу Кошаркашке лиге Србије с НБА и Евролигом, да скренемо пажњу да није реч о буџетима и квалитету игре већ о томе како пролазе они који се лоше понашају.

Оно што се протеклих десетак месеци збивало на релацији Партизан – Црвена звезда, тачније Душко Вујошевић – Небојша Човић, довело је до апсурда да после финала, иначе лепог за око, нико живи не прича о кошарци. Иако сви тврде да им је мука од њиховог препуцавања, већина и даље незасито ишчекује нову „епизоду” међусобног блаћења. Дотле се стигло, да то буде главни разлог што се чека сваки дерби. Страшно!

Игра и играчи су остали у сенци мржње оних који их воде и тај утисак не може да промени ни завршна слика на паркету (поражени честитају победницима), ни гест једног Американца који није класа за НБА, али је показао да је прави спортиста (Скот је ушао у свлачионицу Партизана и честитао Лучићу). Ту су и медији који се тиме хране чинећи свесно злочин према кошарци.

Да ли ту ишта може да се промени? Тешко! Не зато што више нема Радомира Шапера да такмичење заштити својим ауторитетом већ што, делује опет апсурдно, већини одговара да се настави по старом. Да лига ради као независно предузеће (давни циљ КС Србије који је остао само на причи…), где би запослени били заинтересовани да што боље продају свој производ, овакво понашање би било угушено.

Јасно је, дакле, да унутар кошарке не постоје снаге које могу да заведу ред. Што се тиче државе, она је, као спонзор оба клуба, самим тим позвана да се меша. Али, пре свега, да брине о безбедности, јер с толико нагомилане мржње може само да се наслути каква нас сезона чека.