Мирко Цветковић је на трећу годишњицу владе, које је председник, одлучио да „зарати” са народом.

Није Цветковић ратоборан, није неразуман, није свадљив, али када каже да је задовољан радом владе, просечан грађанин Србије помисли да његово радно место није у Немањиној 11 у Београду.

Дакле, Цветковић каже да је задовољан радом владе зато што ће Србија по стопи привредног развоја у овој (три одсто) и идућој години (4,5 одсто) бити регионални лидер.

На ово просечан грађанин, преписујемо са сајта Б 92, одговара премијеру: „Пуна уста хвалоспева, наспрам наших празних џепова. Пуно разних статистичких података и бројева, а код огромне већине обичних грађана је углавном само један исти актуелан број на рачуну – нула!”.

Колико је разумно и схватљиво да премијер показује бројке које иду њему у прилог – једнако је прихватљиво да народу једина мера вредности буде његов џеп.

Ко се бави проучавањем мишљења народа зна да је он увек незадовољан владом. У серији истраживања Ипсос Стратешког маркетинга од 2000. године па до јуче радом владе је задовољно у просеку између шест и 12 одсто грађана Србије. Пораст задовољства се бележи у тренуцима када влада започиње мандат или када Србија добије „бели шенген”. Цветковићева влада није изузетак од овог правила да од свих институција у Србији увек ужива најмању подршку.

Покушајмо да у овај готово стереотип о односу између грађана и Владе Србије унесемо и мало реалности. Прво, шта је обећао премијер Цветковић пре три године. Као основне циљеве је навео: опредељење за европску будућност Србије, неприхватање независности АП Косова и Метохије, неопходност јачања економије, јачање социјалне одговорности владе, пооштравање борбе против криминала и корупције, поштовање међународног права.

Од шест зацртаних циљева, влада добро стоји са три: ЕУ, КиМ, међународно право. Са два – пола-пола: криминал и корупција, социјално одговорна влада. Зашто пола-пола. Када плаћа радницима неисплаћене плате од пре осам година или када повезује радни стаж још из времена владавине Слободана Милошевића, влада – по суду народа – јесте социјално одговорна. Али је, у очима народа, и неодговорна када повећава број незапослених. Баш као што је неубедљива у борби против високе корупције, а убедљива у хапшењу криминалаца које нико пре није смео да погледа без извињавајућег осмеха.

Са једним, најважнијим за представу о влади, стоји лоше: економија. Нису остварени циљеви из премијеровог експозеа: 200.000 нових радних места, седам одсто годишњи раст бруто домаћег производа, инфлација од четири одсто у 2012. години. Светска економска криза је кључни разлог зашто ти циљеви нису остварени. А Цветковић је кривац што није казао да су његови министри Динкић и Ђелић лажни оптимисти када су тврдили да је криза мачји кашаљ.

Да је Цветковић рекао попут премијера Португалије да нас чекају најтеже године и да је посао владе да прођемо кроз кризу са што мање ожиљака био би популаран колико јесте, али би му народ више веровао.