Dan je za izbore širom Evropske unije. Dan koji bi, kako neki misle, mogao da bude prvi dan „evropskog proleća”. Dan u kojem će građani u tri države, na izvestan način, dati svoje mišljenje o politici jedne žene – Angele Merkel.

Današnji pokrajinski izbori u najvećoj nemačkoj pokrajini Šlezvig-Holštajn, ali i sledeće nedelje u Severnoj Rajni – Vestfaliji, jedan su od ključnih testova opstanka aktuelne vladajuće kancelarkine koalicije liberala i demohrišćana.

I prvi nemački susedi, Francuzi, koji izlaze na drugi krug predsedničkih izbora, imaće i te kako na umu kancelarkinu politiku prema EU i spasu evrozone kada budu birali između Nikole Sarkozija i Fransoa Olanda.

O nekrunisanoj kraljici štednje u EU daće svoj glas i Grci na današnjim parlamentarnim izborima, koji su u znaku nepopularnog „stezanja kaiša” zarad spasa od bankrota zemlje.

Štaviše, i prevremeni izbori u Holandiji, koji će se održati za nekoliko meseci, imaće delom fokus na Merkelovu. Kabinet premijera Marka Rutea, koji je podržavao njenu političku štednje u EU, pao je zbog toga što je Hert Vilders, populistički lider antiislamske Partije slobode, uskratio podršku manjinskoj vladi, ne želeći da stavi potpis na plan da se smanjivanjem izdataka smanji budžetski deficit Holandije.

Bez obzira na to što bi se u prvi mah moglo zaključiti da će Merkelova izađi kao gubitnik iz svih ovih izbora, to i nije baš tako. Kao veoma iskusna političarka ona je već krenula da se prilagođava mogućim novim okolnostima koje joj nisu baš po volji.

Velika verovatnoća da na današnjem drugu krugu francuskih predsedničkih izbora pobedi socijalista Oland naterala je Merkelovu da za nijansu „promeni ploču” o krizi u evrozoni i da nagovesti dobru saradnju sa mogućim novim stanarom u Jelisejskoj palati.

Iako su samo pre nekoliko dana razmenili oštre reči kada je Merkelova na Olandovo obećanja biračima da će novim zaduživanjem oživeti privredu i stvoriti nova radna mesta upozorila da „odredbe (u martu usvojenog) Fiskalnog pakta neće biti ponovo razmatrane”, dok joj je Oland poručio da „Nemačka ne odlučuje u ime Evrope”, njihove razlike ipak nisu baš toliko nepomirljive.

Merkelova je, naime, već pokazala da je spremna na ustupke, počevši poslednjih dana znatno češće nego pre da ističe ekonomski rast kao recept za izlazak iz krize evrozone, a ne samo štednju. Štaviše, pomenula je i novi evropski „plan (ekonomskog) rasta”, ističući da se njena politika zasniva na štednji i rastu.

Time se u retorici već poprilično približila Olandu, koji predlaže svojevrsni Maršalov plan za spas EU, koji bi se zasnivao na tome da se novcem ojačane Evropske investicione banke finansiraju veliki infrastrukturni projekti tako da budu zamajac ekonomskog razvoja Evrope.

U Grčkoj, pak, protivljenje merama štednje daće vetar u leđa ekstremnoj desnici i levici, tako da će dve vodeće stranke – socijalistički Pasok i konzervativna Nova demokratija – biti najverovatnije prinuđeni da naprave veliku koaliciju i nastave oporavak zemlje kroz štednju i privatizaciju državne imovine za koju mnogi krive Merkelovu.

Gvozdena ledi Evrope se ne da tako lako prodrmati ni na domaćem planu. Uprkos tome što ankete ukazuju da će na današnjim pokrajinskim izborima u Šlezvig-Holštajnu, kao i sledeće nedelje u Severnoj Rajni – Vestfaliji, zabeležiti lošiji rezultat nego pre, njeni demohrišćani su ipak izjednačeni sa socijaldemokratama.

Prema svemu sudeći, najveći gubitnici na izborima za parlamente u Kilu i Diseldorfu biće liberali vicekancelara Filipa Reslera, koalicionog partnera Merkelove CDU. Velika je verovatnoća da će birači u Šlezvig-Holštajnu naterati demohrišćane i socijaldemokrate u „veliku koaliciju”, što će zapravo otvoriti put nečemu o čemu se već duže vreme spekuliše u kuloarima Bundestaga – koaliciji dve najveće stranke na nacionalnom nivou.

Formiranjem „velike koalicije” posle redovnih ili eventualno prevremenih izbora na nacionalnom nivou, pragmatična i nenaviknuta da gubi, Merkelova bi uspela da osigura svoju moć i dobije treći mandat saveznog kancelara.

Na to su izgleda spremni i u SDP-u sa kojima je Merkelova već vodila „veliku koaliciju”, posle pada kancelara Gerharda Šredera. Sada se samo spekuliše da li će se Merkelova potruditi da izazove „razvod braka” demohrišćana i liberala ili će sačekati redovne izbore 2013. godine.

„Politička ćerka” Helmuta Kola, poznatog po tome što je bio rekordnih (bezmalo) 17 godina u kancelarskoj fotelji, kako se procenjuje, dobro je naučila lekcije svog mentora – da pusti probleme da „odstoje” kako bi došao pravi trenutak za pravo rešenje. Prema svemu sudeći, isuviše su poranili oni u Evropi koji su se poradovali da će izbori širom EU oboriti nekrunisanu kraljicu Evrope.