Двадесетак невладиних организација обратило се јуче „Политици” са захтевом да се извинимо лезбијској и геј популацији због објављивања колумне Слободана Стојићевића у броју од среде, 28. маја. Стојићевићев ауторски текст објављен је у рубрици „Погледи” под насловом „Мајмунска посла”, а Лабрис и бројне друге организације за лезбијска и људска права у Србији сматрају да је Стојићевићев текст „класичан пример говора мржње” према сексуалним мањинама.

Слободан Стојићевић редовни је хонорарни сарадник „Политике” који сваке среде, у ауторској колумни „Новине које сам прочитао”, анализира писање таблоидних и других медија у Србији. Његову пажњу каткад задржи озбиљан, а чешће смешан, сензационалан или контроверзан садржај тих листова. Да не би било забуне, у тексту „Мајмунска посла” писао је о, на моменте дирљивој, а на моменте комичној, потреби Срба, као добрих домаћина „Евросонга”, да се допадну својим европским гостима. „У просто ганутљивој жељи да нас пригрли мајчица Европа, бар као пасторче неко, умиљавамо јој се до бесмисла. Додворујемо јој се и подражавамо је неумерено, али не у раду, пословању, суштини, већ појавно. Као мајмун који имитира човека”, написао је Стојићевић, уводећи читаоце у причу о начину на који су таблоиди извештавали о „престоничкој журки на којој су продефиловали сви припадници геј популације” (цитат из „Курира”).

Наш колумниста је изнео мишљење да сви имају право да живе и забављају се како хоће, уколико друге не угрожавају, и да гласила треба да прате живот у свим његовим видовима, само је важно да постоји неки однос према догађају. Затим је написао, а „Политика” објавила, да није „сигуран да је подстицање ’европског духа’ и наше ’увођење у Европу’ то што ће се обелоданити скуп ’изабраника грешке природе’. Да се покаже како смо ’светски људи’. Како је и код нас постало нормално оно што није нормално. Оно што би, природно, требало да буде на ивици друштвених вредности на овај начин допада у жижу, и то као допринос нашем вапају да нас прими Европа”.

Иако аутор колумне каже да је синтагму „изабраници грешке природе” преузео из других новина, да ју је цитирао у контексту ругања савременим српским медијским „покондиреним тиквама”, и да израз „грешке природе” ни у ком смислу не одражава његов став према сексуалним мањинама, остаје чињеница да је „Политика” његовим чланком увредила припаднике геј популације.

У најбољем случају, овај пример показује да код нас постоји мањак сензибилитета према мањинама, као и одсуство свести о томе како се лако прелази граница између слободе говора и говора мржње.

Слободан Стојићевић и „Политика” жале што је преко страница овог листа у јавни домен доспео недопустив начин говора о нашим суграђанима, женама и мушкарцима који због своје сексуалне оријентације трпе предрасуде и дискриминацију које нам као друштву не служе на част.