Izjava Serža Bramerca, glavnog tužioca Haškog tribunala, da Srbija ne čini dovoljno u potrazi za haškim beguncima na Beograd deluje kao hladan tuš. Jer ona dolazi u vreme kada u Srbiji raste uverenje da je zajedničkom deklaracijom o Kosovu pređena možda najveća prepreka na putu ka evropskim integracijama i kada se iz EU očekuju pohvale i aplauzi.

Bramerc je, zapravo, samo podsetio da ispunjenje zahteva tribunala nikada nije skinuto sa liste uslova koji su postavljeni pred Srbiju. On je otvoreno rekao da je politika uslovljavanja u slučaju Srbije i drugih zemalja regiona bila „najvredniji alat za postizanje hapšenja“, stavivši tako do znanja da njegovu izjavu i treba shvatiti kao pritisak.

Sa stanovišta tužilaštva, trenutak za pojačavanje pritiska je dobro izabran. Jer, Srbija je zajedničkom rezolucijom o Kosovu definitivno potvrdila da je orijentisana ka Evropi, pa bi bilo prirodno da sada bude dodatno motivisana da učini sve kako bi pronašla, uhapsila i izručila generala Ratka Mladića. To što su srpske vlasti dovedene u neprijatnu poziciju nije problem ni tribunala ni EU.

Naročito je važan onaj deo Bramercove izjave u kome se naglašava da postoji jaz između političke spremnosti za hapšenje begunaca i toka same istrage. Uprošćeno rečeno, poruka bi glasila: „Jeste, odlično je to što postoji puna politička volja, ali nema napretka dok vlast ne bude u stanju da tu volju praktično sprovede, odnosno da zaista uhapsi Mladića.“

Njegovu izjavu treba „čitati“ kao poruku da privođenje Mladićeve supruge, hapšenje i izručivanje advokata koji su podmićivali svedoke i slične akcije ne mogu biti dovoljni za ocenu da Srbija čini sve kako bi ispunila zahteve tribunala. Tužilaštvo, očigledno, veruje da srpske službe, ako se dovoljno potrude, ipak mogu da pronađu i uhapse begunce, ali ne veruje da se dovoljno trude. Otuda Bramerc i traži „više resursa i profesionalizma“, ima primedbe na „tehnike koje se primenjuju“ i slično.  

Može se, dakle, dogoditi da u sledećem izveštaju glavnog tužioca ne bude stava da Beograd čini sve kako bi ispunio zahteve tribunala. Za Srbiju bi to mogla da bude nepremostiva prepreka u nastojanju da njen zahtev za kandidaturu bude prihvaćen do kraja ove godine. Jer, izvesno je da bi podrška Holandije izostala ukoliko Mladić ne bude uhapšen ili ukoliko tužilaštvo ne kaže da je potpuno zadovoljno.

Jedino što srpskim vlastima preostaje jeste, dakle, da se svim silama bace na nastojanja da dokažu da čine sve što je u njihovoj moći kako bi ispunile zahteve tribunala. Prepreka zvana Hag očigledno neće nestati sama od sebe. Nju treba preći, bilo hapšenjem Mladića, bilo uverljivim dokazivanjem da Srbija i u praksi čini sve što može da taj problem reši. Ljutnja na Bramerca i vajkanje kako nam se namerno podmeću nove prepreke na putu ka EU neće pomoći, makar bila i opravdana.