Изјава Сержа Брамерца, главног тужиоца Хашког трибунала, да Србија не чини довољно у потрази за хашким бегунцима на Београд делује као хладан туш. Јер она долази у време када у Србији расте уверење да је заједничком декларацијом о Косову пређена можда највећа препрека на путу ка европским интеграцијама и када се из ЕУ очекују похвале и аплаузи.

Брамерц је, заправо, само подсетио да испуњење захтева трибунала никада није скинуто са листе услова који су постављени пред Србију. Он је отворено рекао да је политика условљавања у случају Србије и других земаља региона била „највреднији алат за постизање хапшења“, ставивши тако до знања да његову изјаву и треба схватити као притисак.

Са становишта тужилаштва, тренутак за појачавање притиска је добро изабран. Јер, Србија је заједничком резолуцијом о Косову дефинитивно потврдила да је оријентисана ка Европи, па би било природно да сада буде додатно мотивисана да учини све како би пронашла, ухапсила и изручила генерала Ратка Младића. То што су српске власти доведене у непријатну позицију није проблем ни трибунала ни ЕУ.

Нарочито је важан онај део Брамерцове изјаве у коме се наглашава да постоји јаз између политичке спремности за хапшење бегунаца и тока саме истраге. Упрошћено речено, порука би гласила: „Јесте, одлично је то што постоји пуна политичка воља, али нема напретка док власт не буде у стању да ту вољу практично спроведе, односно да заиста ухапси Младића.“

Његову изјаву треба „читати“ као поруку да привођење Младићеве супруге, хапшење и изручивање адвоката који су подмићивали сведоке и сличне акције не могу бити довољни за оцену да Србија чини све како би испунила захтеве трибунала. Тужилаштво, очигледно, верује да српске службе, ако се довољно потруде, ипак могу да пронађу и ухапсе бегунце, али не верује да се довољно труде. Отуда Брамерц и тражи „више ресурса и професионализма“, има примедбе на „технике које се примењују“ и слично.  

Може се, дакле, догодити да у следећем извештају главног тужиоца не буде става да Београд чини све како би испунио захтеве трибунала. За Србију би то могла да буде непремостива препрека у настојању да њен захтев за кандидатуру буде прихваћен до краја ове године. Јер, извесно је да би подршка Холандије изостала уколико Младић не буде ухапшен или уколико тужилаштво не каже да је потпуно задовољно.

Једино што српским властима преостаје јесте, дакле, да се свим силама баце на настојања да докажу да чине све што је у њиховој моћи како би испуниле захтеве трибунала. Препрека звана Хаг очигледно неће нестати сама од себе. Њу треба прећи, било хапшењем Младића, било уверљивим доказивањем да Србија и у пракси чини све што може да тај проблем реши. Љутња на Брамерца и вајкање како нам се намерно подмећу нове препреке на путу ка ЕУ неће помоћи, макар била и оправдана.