Ил, Иво и Мони

ЦРНА ГОРА СПРЕМА ВОЈНИКЕ ЗА АВГАНИСТАН. Наводно је требало да у ту азијску земљу оде 85 припадника војске Црне Горе, али су се неки у међувремену предомислили, тако да их је сада за ту мисију неких 64. То је велики напор за војску Црне Горе, јер ако су 64 војника у некој мисији у иностранству, онда у исто време 64 војника треба да су код куће на обуци за ту мисију и још 64 војника на редовном одмору после мисије у иностранству. То је нормалан распоред у свим земљама које шаљу војску у међународне мисије, трећина на задаку, трећина на обуци и трећина на одмору. Како војска Црне Горе има укупно око 320 војника, не рачунајући подофицире и официре у Генералштабу и у Министарству одбране, поставља се и питање шта ће од војника остати код куће за одбрану саме Црне Горе? Јер, практично сви су црногорски војници на задатку одбране Авганистана од талибана. Друго је питање ко ће све то и платити, јер нико није луд да иде у Авганистан за просечну плату. Треће је питање, али то је и најлакше за решавање, у оквиру које ће војске црногорски војници обављати свој задатак у Авганистану: немачки, италијански, или хрватски контингент? И четврто питање, можда историјски и најважније, хоће ли рат у Авганистану бити још један рат у Азији који је Црна Гора изгубила? Наиме, Црна Гора је изгубила рат са Јапаном 1904. у који је ушла као савезница Русије. Како је рат у Авганистану за НАТО већ изгубљен, само што то у Бриселу и Вашингтону још нико да схвати, то ће ако оде у Авганистан Црна Гора изгубити још један рат у Азији. За разлику од Србије, која барем није губила ратове у Азији.

ШТА ПОТХРАЊУЈЕ СВЕТСКИ ТЕРОРИЗМ и зашто је рат у Авганистану изгубљен за САД и НАТО? Док траје највећа офанзива америчких снага против талибана у Авганистану, треба се запитати како је то светски тероризам уопште противник? Јер, тероризам је метода, то је ако хоћете тактика, коју противник користи. Противник су узроци тероризма: сиромаштво, неписменост трећег света, осећање одређених народа да су понижени, арогантна спољна политика најмоћнијих држава света... Наравно, и око тога можемо се спорити, јер погледајте ЕТА у Шпанији, Црвене бригаде у Италији, Аум Шинрикијо у Јапану, ИРА у Ирској. Сви они указују на отуђење средње класе, а не на беду трећег света.Но, сигурно је да сиромаштво промовише тероризам барем индиректно: сиромашне земље пропадају и коначно почињу да пружају уточиште терористима. Терористима су потребне базе, најбоље место за тако нешто су пропале, или неуспешне државе.Управо ту и долазмо до Авганистана. Ако желе да победе талибане Американци морају да изграде државу у класичном смислу: централна, или децентрализована власт, законодавство изван племенске организације, јединствена полиција и војска. Модерна, или нешто мање модерна држава неостварив је пројекат на том простору, то никоме још није успело, а посебно не странцима. Не можете за десетак година променити осећај лојалности просечног Авганистанца у односу на његово племе, а у корист централне власти у Кабулу. С друге стране, јак, демократски и са централном влашћу Авганистан не одговара ни Ирану ни Пакистану. И једни и други имају врло флуидну границу с Авганистаном. Америчка војна присутност у Авганистану не одговара ни Кини због Ујгура. Не одговара ни Русији због геостратегије у том делу Азије. А не одговара ни Индији због америчко-пакистанских војних веза. Дакле, много је заинтерсованих да се Американци још више заглибе у гудуре Хиндукуша.

ИВО САНАДЕР ЈЕ ОТИШАО ДА УЗМЕ ПРЕДАХ И ЗАЛЕТ. За јуриш на Пантовчак као наследник Месића. Нема шансе да не покуша са председничком кандидатуром. Аферице око прескупе куповине камиона за хрватску војску, где је изгледа неко узео лепе парице за провизију, тичу се, пре свега, бившег министра одбране Рончевића, баш као и стављање на тендер две супермодерне ракетне топовњаче домаће производње за рачун куповине две старе финске топовњаче. Но, то све иде са уласком у НАТО. Што се тиче Санадера, он је неуништив политичар који се и у најтежим ситуацијама увек дочека на ноге. Друго, има шарма и зна како са масама. Док сам био у „Старту“, шјор Иво нам је из Аустрије слао слике голих лепотица за дуплерицу „Старта“. Тако нам је и непогрешиво послао фотографије потпуно голе Мони Ковачић, што је тада био велики скандал, али и увод у демократизацију целокупне тадашње југо-штампе. Треће, Иво Санадер зна како са Србима. Наиме, ментор за његов докторат у Аустрији био му је др Зоран Константиновић из Београда, били су велики пријатељи све до рата. И четврто, Иво Санадер је први политичар који је у Загребу јавно рекао „Христос се роди“.

СЕВЕРНА КОРЕЈА НАСТАВЉА ДА ЛАНСИРА РАКЕТЕ. Па шта? Како нико не види да је то, заправо, позив Пјонгјанга да се наставе преговори око нуклеарног програма те земље. Како Запад Северну Кореју и даље држи под оштрим санкцијама, вероватно и комуникационим, како телефони са Пјонгјангом вероватно не раде, Ким Џонг Ил и другови свако мало испале по неку ракетицу. Да кажу: ту смо, постојимо, мораћете да са нама разговарате. То су димни сигнали на северокорејски начин. Само их треба схватити.