Историјски план ЕУ

Још једном су Европска унија и евро на Дан Европе показали да су јачи од злурадих нарикача, неинформисаних аналитичара и берзанског „чопора вукова” који су се својски трудили да распрше Шуманов сан уједињене Европе.

Сви који су ових дана најављивали смак европског света и „националне” валуте уједињене Европе мораће да чекају неку следећу прилику за ликовање. Има симболике у томе да су министри финансија на Дан Европе креирали антикризни пакет од око 750 милијарди евра којим су (како очекују) дугорочно одбранили унију и евро. И овог пута, на тако значајан дан ниједна чланица Европске уније, без обзира на појединачне политичаре-евроскептике, није показала локални егоизам и није била у „тешким” дилемама да ли подржати или не мере за опоравак појединих држава-чланица и европске валуте. Европска комисија и шеснаест земаља зоне евра, плус Шведска и Пољска, биле су јединствене у намери да стабилизују економске односе у целом свету, што је потврдио и амерички председник Барак Обама у разговору са немачком канцеларком Ангелом Меркел.

И опет је немачка „гвоздена канцеларка” показала да није обичан политичар него државник који има визију. Немачка је дуже лидер одбране ЕУ и еврозоне без обзира на количину потребних пара и по цену да њена партије Хришћанско-демократска унија изгуби изборе за покрајински парламент у Северној Рајни Вестфалији и тако, по свему судећи, изгуби већину у горњем дому парламента Бундесрату. Може се тако догодити да Ангела Меркел изгуби власт у Немачкој, али је Немачка којом још она управља сачувала ЕУ.

Друга је ствар како ће Европска комисија у сарадњи са државама чланицама чувати еврозону и угрожене националне економије појединих земаља. Мере су, углавном, стандардне и из већ познатог антикризног арсенала.

Једна мера предвиђа стварање фонда од 500 милијарди евра којем ће се придружити ММФ са још 250 милијарди евра да би се повољним кредитима и гаранцијама помогло земљама еврозоне које западну у буџетско-кредитне тешкоће и нађу се на удару финансијских шпекуланата (као што је Грчка).

Друга кључна мера такође је већ виђена. Примењивао је још Јосип Броз Тито, а то раде и САД. Дакле, Европска централна банка ће први пут од када постоји откупљивати у случају потребе јавни и приватни дуг земаља еврозоне и државне обвезнице тих земаља ако би оне запале у платежне тешкоће. То практично значи – штампање пара, што ће несумњиво у извесној мери подићи инфлацију у еврозони.

Да ли су такве мере добре?

Позитиван одговор са светских берза стигао је одмах после састанка министара финансија држава чланица еврозоне. Порасла је вредност акција и курс евра порастао је на 1,29 у односу на долар. То је оцењено као знак стабилизације зоне евра и светских тржишта.

Први дан 54 године откако је потписан чувени Римски споразум (основане Европска привредна заједница – ЕПЗ и Европска атомска заједница – ЕУРАТОМ, што је био почетак стварања ЕУ) Европска унија и евро уопште не изгледају тако лоше.