Има ли то још негде: пијеш ракију шљивовицу, што више то боље, такмичиш се у испијању, ривали то исто раде а онај ко највише има малигана у крви, тај осваја награду. Није то нека новина или преко ноћи смишљен обичај. То се у друштванцима практиковало и практикује, по кафанама и славама, али да то „контролишу” и „жирирају” полицајци, уз употребу алкометара, то се досад није дешавало. Њихово мерење је баш одлучило победника.

Све је деловало помало нестварно: камере зује, учесници дувају, полицајци бележе резултате и пред камерама показују екране алкометра са промилима алкохола...

Тензија расте, навијачи галаме... Два кома два, два кома седам, два кома девет, и коначно... три кома девет. Шампион, као и сваки победник неког такмичења, радује се. Уверава се жири, гледа помно у полицијске алкометре и проглашава Бојана К., победником. Похвалио се седмој сили, чак без много заплитања језиком, да је ту и које пиво припомогло, да то мора да се „тренира” и да он има такмичарског искуства...

Тако је манифестација „Дани шљиве” у Блацу медијски и маркетиншки скренула пажњу на своје постојање и васцела Србија је сазнала да у Блацу има оних који могу баш добро да „потегну”.

Срби воле да се такмиче, али то није страно ни другим нацијама. Да би привукли медијску пажњу, разни промућурни организују необична такмичења па се тако рву голишаве девојке у чоколади, бацају се мобилни телефони удаљ, гађају се тонама парадајза, пуштају се бикови кроз главну улицу, изједају се хот-догови и шта ли све не, али да се пије ракија и уз то да полицијски жири апаратом одређује победника – то се досад у свету само у Блацу десило. И нигде више!

Трезни део нације, с малим закашњењем, с правом поставља питања. Да ли полиција као „сервис грађана” треба ту да се нађе, оцењује и пред камерама показује резултате. Не, наравно! Залуд све акције као што су „Кад пијеш не вози”, залуд опомене да годишње у Србији гине на путевима готово хиљаду особа, да је чест узрок несрећама баш прекомерна доза алкохола у крви. Дозвољено је по закону 0,3 одсто, а дични победник је имао забележених 3,9 промила, 13 пута више, а медицинари такво стање алкохолисаности проглашавају – комом!

Основно питање овде је ко је полицајцима допустио да буду у тако неприличној улози. Да ли је то начелник или командир полицијске станице у Блацу. Ако јесте, по ком члану и правилу службе. Да ли је по хијерархији питао надређене. А шта министар унутрашњих послова мисли о оваквом поступку полицајаца и да ли му се то уклапа у оно што спада у редовне или ванредне обавезе полицијских службеника које грађани плаћају пунећи државни буџет! И ко ће и да ли ће уопште, због овог лошег примера да буде примерено кажњен.

Залуд накнадна памет и правдање организатора који после свега тврде да се „групица” спонтано измакла контроли а да су позивањем полицајаца заправо хтели да спрече да неко од њих такав седне за волан!