Уводник
Мирољуб Дугалић
Кад се држава „чешља”
Две локалне власти, које саме себи одају признања легитимности, једне тврдећи да то заслужују због законитости у раду, а друге због наводне одбране изборне воље грађана, довеле су до тога да сада у Краљеву постоје две „градске скупштине”, две одборничке „већине”, односно на предвиђених 70 места у скупштинским клупама хтела би да заседну 83 одборника.
Затим, право на једну фотељу градоначелника, председника скупштине, њихових заменика... полажу по двојица, сваки од своје већине, изабраних функционера. Постоје, дакле, две комплетне политичке „гарнитуре”.
И било би све идеално да је ту „дупла” и истинска брига за народ. Али, није тако. Напротив, у тој бескомпромисној борби за власт невоље грађана се умножавају, чак и пред градским шалтерима. Јер, подељени и збуњени чиновници у градској управи и не знају чији је потпис валидан, чији печат важи...
Стога су разумљиве сузе Славице Марковић у скупштинском ходнику која очекује ни сама не знајући чији потпис за одобрење исплате раније додељене помоћи из буџета, ради куповине лекова. Да не говоримо о томе да град, док непрестане политичке игре трају, замире. Већ две, три године овде опада вредност друштвеног производа, стопа запослености у односу на исти период лане мања је за 9,3 одсто. Број срећника с радним местом у 2009. години – 33.626 – сада је мањи за више од три хиљаде, а скоро 15 хиљада људи тражи запослење.
Просек зарада за протекли месец био је 27. 846 динара, односно за око пет хиљада испод републичког просека, а мањи је и од просека у суседним градовима. Дознајемо, такође, да сада око шест хиљада Краљевчана чека на месечну исплату разних социјалних давања, а нових захтева за такву помоћ у Краљеву је трипут више него у суседним градовима сличне величине...
Која ће власт да превагне, ко ће имати прилику да обезбеди амбијент за нове инвестиције и радна места, што и једни и други обећавају? Решење се, тврде опет обе стране, очекује од институција, државних органа и судова, али држава ћути. Истина, постоји једна дуго чекана одлука Управног суда која даје за право коалицији овдашњих демократа и социјалиста, постоји и слична оцена надлежног министарства, али то радикалско-народњачка групација схвата као недоречено и необавезујуће.
Какви су то онда прописи и акти за које није обезбеђен механизам ефикасне примене, с правом се питају грађани. Уз то, ниједан министар, ниједан лидер политичке партије нити је дошао, нити свој ауторитет употребио да бар препоручи примену прописа, рецимо, најновијих одлука Управног суда о одборничким мандатима. Зна се и зашто, у питању су политичке рачунице, калкулације, селективна примена... А, добрим делом, епилог тога је и ова нестабилност, произвољност и самовоља локалних лидера у Краљеву.
Последњи коментари
Ne treba pripisivati "cesljanje" samo drzavi vec pre svega lokalnoj zajednici. Pokazatelji rada lokalne zajednice vide se iz trendova prikazanih u clanku i oni su odraz njihove pasivnosti, mentaliteta ljudi koji zive u ovom gradu. Moj visegodisnji utisak kao povremenog gosta u ovom gradu je da je ovde uvek bio visok stepen lezernosti gradjana, zaposlenih, vlasti. U radno vreme ulice grada i kafici su uvek bili prepuni, pauza za dorucak je trajala i trajala, trgovina na svakom koraku, setnje zaposlenih po pijacama, frizerajima, majstorima. Sa druge strane, procesi laganog urusavanja privrednih giganata, malih firmi i radnji, reke doseljenih nevoljnika, redova pred socijalnim salterima, bujanje nezaposlenosti, manjak sredstava u gradskoj kasi, porodicnim budzetima, strajkovi, nezadovoljni rezervisti, razne uzurpacije. Ali, ima mesta i za "veseli spust" Ibrom, mnostvo pecenjara, rostiljskih radnji, pijacnih tuca. Kome je potrebniji cesalj, pitanje je sad?
Ovom jako dobrom prikazu stanja u Kraljevu nedostaje, bar, nagoveštaj kako bi „državno češljanje“, ali i „češljanje u lokalu“, bilo zamenjeno nečim svrsishodnijim. Da li je potrebna posebna hrabrost da bi se konstatovalo da je u pitanju fatalni nedostatak sadašnje demokratije – njena sistemska fokusiranost (SAMO) na izbor predstavnika vlasti. Zar svima nama ne bi više odgovarala demokratija fokusirana na kristalizaciju konkretnih rešenja konkretnih problema za čije rešavanje su zainteresovani građani. Bez obzira na oblast društvenog života kojoj ti problemi pripadaju? Tada borba za vlast ne bi imala smisla i ne bi mogla da koči donošenje odluka, a trenutno najbolji bi vršili vlast. Sve dok se ne pojave neki još bolji (sa boljim rešenjima za najvažnije probleme). Zar to nije lek i za „državno češljanje“ po drugim pitanjima koja su od vitalnog značaja za Srbiju, kao što su Kosovo, ekonomsko posrtanje, EU-integracija, korupcija, kriminal, ... Treba krenuti napred sa demokratijom! Zar ne?
Mišo, tekst ti je na žalost odličan. Toje samo delimična slika, Sodome i Gomore , koja se sada zove Kraljevo. Onakve bruke, blamaže u Skupštini pa i na ulicama nije vidjeno odavno. Ali, toje Srbija za koju smo se borili na barikadama, trgovima i..... Ako nam je za utjehu ni u drugim gradovima ne cvetaju Ljubičice. Često se pitam , dali smo dostojni da živimo i ovako kako živimo. Za pametnog je i komarac muzika. Nadam se da ceš da shvatiš o čemu pričam. Sve više što bi rekao bilo bi suvišno, ne volim da smaram naše čitaoce.