Poslemnogo svađe i galame, pristojnih, ali, bogme, i nepristojnih reči i poruka, koje su godinama zatrpavale pre svega pisane medije, gotovo nečujno, ovih dana, trebalo bi da počne izgradnja novog mosta preko Save, na špicu Ade Ciganlije. Podizanje nove savske ćuprije obeležili su pregaoci iz dva tabora.

U jednom su sedele zabarikadirane pristalice mišljenja da Beogradu treba novi most, da je vrh Ade idealno mesto za taj projekat, da će to biti novi most-lepotan, simbol metropole, da će Beograđani, uz pomoć ostalih građana Srbije i međunarodnih kredita, biti u stanju da kreditiraju izgradnju velelepne građevine. Bilo je među njima vrhunskih stručnjaka i uglavnom ljudi iz političkog establišmenta.

U drugom, pak, ulogorili su se ljuti protivnici te ideje. Pre svih, bili su tu brojni ljudi od struke, takođe vrhunski, čije su glavne zamerke bile – lokacija, cena projekta i arhitektonsko ruglo koje će zatvoriti pogled prema Adi Ciganliji.

– Graditi most preko tri vode – rukavca, toka reke i zimovnika –potpuno je suludo – odjekivalo je horski Beogradom. Takav poduhvat u građevinskom smislu težak je dozlaboga, i pri tome, košta kao crni đavo.

Šira javnost u medijima češće je podržavala ulogorene stručnjake. Najpre oko para koje treba izdvojiti, obezbediti, zadužiti se i konačno vraćati. Zvanični podaci su da izgradnja košta 118 miliona, saobraćajni prilazi i potom obilaznica s tunelom kroz Topčidersko brdo oko 60 miliona evra, što bi, sa PDV-om, izašlo na oko dve stotine miliona evra. U ugovoru je precizno rečeno da su mogućna odstupanja od dogovorenog pet posto.

Ne priklanjajući se zagovornicima ili protivnicima projekta, zdrava logika biće protiv podizanja Skadra na Savi. Pre svega zbog opšte ekonomske situacije u svetu. Besparica opasno kuca na sva vrata, tako da skupoceni projekti gube trku, pre svega u siromašnijim zemljama kao što je Srbija. Drugo, mesecima iz Slovenije stižu upozoravajuće informacije da čelnici firme koja treba da bude nosilac posla više vremena provode u istražnim policijskim razgovorima i zatvorima nego na terenu. Kako će oni izgraditi beogradski most ako im slovenačke vlasti, zbog brojnih finansijskih i građevinskih mahinacija, zabrane izlazak iz „dežele”, i tako nas ostave na cedilu da sami izgradimo zdanje sa pilonom visokim bezmalo 200 metara. Treće, novac ćemo, mogućno je, i nekako namaći, ali ko će ga i kako vraćati. Posebno ako se zna da za te iste pare Beograd može da podigne tri, što bi se reklo, obična, funkcionalna mosta. 

Bilo kako bilo, građevinari su ovih dana podigli tarabu oko mesta gde počinju pripremni, zemljani radovi.

Da li još ima vremena da se zaustavi ostvarivanje megalomanskog projekta koji će decenijama stajati kao kost u grlu? Na poslednjem potezu su, kao u šahovskoj partiji, ljudi od razuma iz političkog vrha Beograda i Srbije.