Ako se vlada i dvoumila šta da radi sa „Jatom”, posle konferencije za novinare generalnog direktora te kompanije više ne bi smela da bude u dilemi – „Jat” jeste zreo za stečaj. Mada direktor tvrdi da on i njegov menadžment o tome ne razmišljaju, vlada bi morala da pokaže hrabrost i odlučnost kao svaki pravi vlasnik i zaštiti sebe (i poreske obveznike) od nepotrebnih troškova i gubitaka koje „Jat” sistemski proizvodi dugo godina.

Porazni rezultati poslovanja u prošloj godini samo su produžetak biznis fijaska koji u toj kompaniji kontinuirano traje, a njeni planovi samo su nastavak agonije jednog davno umrlog državnog preduzeća koje nije umelo da odgovori na tržišne signale.

Paradoks je fantastičan – ukidanjem šengenske barijere i primenom sporazuma o otvorenom nebu sa Evropskom unijom Beograd je postao najbrže rastuća vazdušna luka u Evropi, a taj „tržišni nebeski dar” nacionalna aviokompanija dočekala je nespremna. U narednih devet meseci Beograd će biti poprište neviđene „tuče” avioprevoznika za svaku liniju i svakog putnika. „Jat” je potpuno nespreman dočekao nove tržišne okolnosti u kojima je za samo mesec dana prepolovljena cena avionskih karata (na primer, do Beča). Po istom principu „uspavane lepotice na državnim jaslama”,„Jat” je u protekle dve-tri godine katastrofalno poražen od „Montenegroerlajnsa” koji mu je preoteo letove i putnike za Crnu Goru.

U „Jatu” su se poslednjih šest godina, nažalost, jedino menjali – direktori. I to po partijskoj liniji. Svaki novi koji je dolazio obećavao je bolje rezultate od svog prethodnika koji je iza sebe ostavljao katastrofu. Pošto ništa suštinski nije menjano, „Jat” danas nije sposoban da postoji a da od svog vlasnika (Vlade Srbije) mesečno „na crno” ne dobije desetak miliona evra.

To je novac poreskih obveznika. Kao i onih 40 miliona evra koje je vlada dala „Jatu” kao garancije da uzme zajam kod poslovnih banaka. Takav način zaduživanja nije preduzetnička hrabrost, kako reče direktor „Jata”. Pitanje je da li bi nekredibilna firma kao što je „Jat” od bilo koje banke dobila komercijalni kredit, da nije država zalegla garancijom. Ako, dakle, banke takvoj firmi ne bi dale zajam, zašto onda vlada uzima novac od poreskih obveznika i troši ga na održavanje u životu kompanije koja nema budućnost.

A da „Jat” nema budućnost, priznao je i direktor tvrdeći da se i dalje traži strateški partner. Ekonomska kriza i recesija u avioprevozu doveli su do iznuđene rekonfiguracije na globalnom „nebeskom” tržištu. Tu, očigledno, nema mesta za „Jat”, jer on nema vrednost. Odnosno, ne vredi ništa. Ni kao samostalna, ni kao „udružena” firma sa nekim strateškim partnerom.

Ako je Srbiji baš mnogo stalo da ima aviokompaniju, kao jedan od nacionalnih simbola, onda je pravo pitanje da li je vlada zrela da donese odluku o stečaju ovakvog „Jata”. Ako jeste, onda treba da pravi novu aviokompaniju. Ali, da prethodno precizno kaže koliko će ona da košta svakog građanina Srbije.