Да ли је Бранко Радујко, генерални директор Телекомa „Србија”, тајкун?

Да ли је Телеком трговачки или увознички лоби или је шпекулант који „нешто муља” с курсом динара?

Ништа од тога. Радујко и Телеком и не желе на било који начин да угрожавају независност Народне банке Србије и да се „петљају” у одређивање курса динара у односу на евро, али су ипак дигли  глас против драстичног померања курса. На то су били присиљени јер је Телеком на крају 2008. године због клизања динара изгубио – 100 милиона евра, а на крају прошле године – 70 милиона евра.

Клизање динара, опет историјско, догодило се поново ових дана и тиме „разбило малер” да динару пада имунитет само у зимском периоду, на прелазу две године.

Све што су имали да кажу једни другима, привредници и гувернер већ су рекли крајем прошле и почетком ове године кад је динар такође историјски клизао. Размењене су и тешке оптужбе једних на рачун других и обрнуто. Од тада до данас привреди Србије ништа није боље, рекло би се да је још неизвесније, а најновије клизање динара само појачава песимизам привредника. А ако је индекс оптимизма тако низак, онда џабе политичарима „добре вибрације”.

Од Нове године до данас на једно предсказање смо заборавили, а две ствари су се промениле. Нико није хтео да верује па се ваљда зато заборавило на прогнозу да ће евро до краја ове године отклизати до 104 динара. Што се новости тиче – гувернер нам је у одлазећем стању, а као кривци за најновију голготу динара сада се спомињу шпекуланти. То звучи баш „ин”, јер су и за историјски пад евра оптужени шпекуланти. Само против тих шпекуланата одмах је подигнут зид системских мера да би се одбранила европска „национална” валута, а против шпекуланата који су „напали” динар још нико ништа не предузима.

А и што би. Сви су ионако већ показали да им је динар пасторче – у еврима рачунају држава, банке, привредници, грађани. А ако је тако, онда се шпекуланти понашају сасвим природно и логично.

Из података које „Политика” данас објављује види се да ли је политика Народне банке (и државе уопште) била успешна или не. С једне стране, на пример, кад се погледају инструменти монетарне политике Србија има највећи стопу обавезне резерве и највишу референтну каматну стопу од земаља у региону. А кад се погледају ефекти – Србија има највећу инфлацију, највише незапослених, најнижи бруто домаћи производ по глави становника и најниже зараде.

Ако је тачна честа опаска политичара да је Србија економски лидер у региону онда би национална валута морала да нам буде у много бољем стању него што јесте. Нажалост, „гувернер у најави” сматра да је динар само огледало наше привреде која послује у горим условима него и једна друга економија у региону.

Суштина доброг пословања је у добром планирању. Зато су потребни стабилни и предвидиви услови.

Телеком „Србија” има своје фирме у Босни и Херцеговини и Црној Гори. Бранко Радујко тврди да је тамо лакше пословати.