Ujedinjeni regioni Srbije su se tokom predizborne kampanje najviše zalagali za departizaciju. Ovo obećanje dopalo se biračima, a našlo se i u koalicionom sporazumu u kome piše da će upravljanje javnim preduzećima biti profesionalizovano, a da će vlada imati kontrolnu ulogu.

Ali, onda su usledile izjave koje su dovele u sumnju predizborno obećanje.

Lider URS-a Mlađan Dinkić je među prvima rekao da departizacija ne podrazumeva da kandidati ne mogu biti članovi stranaka, već samo da to neće biti uslov da neko bude automatski izabran. Nebojša Stefanović, potpredsednik SNS-a, objasnio je da je ideja da se direktori javnih preduzeća biraju na konkursima dobra, ali da nije u redu da se diskriminišu oni koji su članovi partija. Branko Ružić, predsednik IO SPS-a, kazao je da se na konkurs mogu prijaviti svi bilo da su stranački kadrovi bilo da nisu, a Momo Čolaković, potpredsednik PUPS-a, da je bitno da se izaberu najbolji kadrovi bez obzira na to da li su članovi partija ili nisu. Oštrije je o departizaciji progovorio Milan Krkobabić, potpredsednik PUPS-a. On je rekao da će političke stranke, bez obzira na to što su se obavezale na departizaciju, ponovo naći način da zapošljavaju svoje kadrove u javnim preduzećima. „To pitanje će biti skinuto s dnevnog reda tek kada privredni sistemi budu privatizovani. Do tada je departizacija samo marketinški dobro odrađena priča”.

I najzad Dragan Marković Palma, lider JS-a, bio je najiskreniji. On je rekao da priča o departizaciji nema smisla: „To je nešto o čemu se priča samo u izbornoj kampanji. Jasno je da je u Srbiji to nemoguće. Pozivam političke funkcionere da prestanu da govore o tome, nažalost to je tako i biće tako još mnogo godina”.

I usledio je odgovor URS-a, koji je saopštio da će insistirati da se što pre donese zakon o profesionalizaciji upravljanja javnim preduzećima, jer je krajnje vreme da kvalitetni ljudi imaju šansu na poštenim konkursima, a ne da javna preduzeća budu partijski plen. URS je zato doneo odluku da nijedan njihov funkcioner neće moći da se prijavi na konkurs za direktora javnog preduzeća, rukovodioca uprave, direkcije, fonda ili pomoćnika ministra. Ako to želi moraće da napusti sve stranačke funkcije.

Kome verovati URS-u ili Markoviću? Odgovor na ovo pitanje može da se dobije posredno: da li će direktor Telekoma biti manje partijski čovek ako se zvanično ispiše iz stranke. Naravno, da neće.

Zato treba pohvaliti Markovića jer je jedini rekao ono što i drugi političari znaju. Jasno je da je priča o departizaciji bar u ovom trenutku – prazna. Čak i da se za funkcionere javnih preduzeća izaberu profesionalci, biraće ih i razrešavati političari.

Ali Markovićeva iskrenost stvara problem i njemu i biračima i društvu. Jer Marković nam kaže da političarima ne treba verovati ni kada kažu kako se zovu. Društvo u kome se ne može verovati vladajućoj eliti je društvo – haosa.