Марковићева искреност

Уједињени региони Србије су се током предизборне кампање највише залагали за департизацију. Ово обећање допало се бирачима, а нашло се и у коалиционом споразуму у коме пише да ће управљање јавним предузећима бити професионализовано, а да ће влада имати контролну улогу.

Али, онда су уследиле изјаве које су довеле у сумњу предизборно обећање.

Лидер УРС-а Млађан Динкић је међу првима рекао да департизација не подразумева да кандидати не могу бити чланови странака, већ само да то неће бити услов да неко буде аутоматски изабран. Небојша Стефановић, потпредседник СНС-а, објаснио је да је идеја да се директори јавних предузећа бирају на конкурсима добра, али да није у реду да се дискриминишу они који су чланови партија. Бранко Ружић, председник ИО СПС-а, казао је да се на конкурс могу пријавити сви било да су страначки кадрови било да нису, а Момо Чолаковић, потпредседник ПУПС-а, да је битно да се изаберу најбољи кадрови без обзира на то да ли су чланови партија или нису. Оштрије је о департизацији проговорио Милан Кркобабић, потпредседник ПУПС-а. Он је рекао да ће политичке странке, без обзира на то што су се обавезале на департизацију, поново наћи начин да запошљавају своје кадрове у јавним предузећима. „То питање ће бити скинуто с дневног реда тек када привредни системи буду приватизовани. До тада је департизација само маркетиншки добро одрађена прича”.

И најзад Драган Марковић Палма, лидер ЈС-а, био је најискренији. Он је рекао да прича о департизацији нема смисла: „То је нешто о чему се прича само у изборној кампањи. Јасно је да је у Србији то немогуће. Позивам политичке функционере да престану да говоре о томе, нажалост то је тако и биће тако још много година”.

И уследио је одговор УРС-а, који је саопштио да ће инсистирати да се што пре донесе закон о професионализацији управљања јавним предузећима, јер је крајње време да квалитетни људи имају шансу на поштеним конкурсима, а не да јавна предузећа буду партијски плен. УРС је зато донео одлуку да ниједан њихов функционер неће моћи да се пријави на конкурс за директора јавног предузећа, руководиоца управе, дирекције, фонда или помоћника министра. Ако то жели мораће да напусти све страначке функције.

Коме веровати УРС-у или Марковићу? Одговор на ово питање може да се добије посредно: да ли ће директор Телекома бити мање партијски човек ако се званично испише из странке. Наравно, да неће.

Зато треба похвалити Марковића јер је једини рекао оно што и други политичари знају. Јасно је да је прича о департизацији бар у овом тренутку – празна. Чак и да се за функционере јавних предузећа изаберу професионалци, бираће их и разрешавати политичари.

Али Марковићева искреност ствара проблем и њему и бирачима и друштву. Јер Марковић нам каже да политичарима не треба веровати ни када кажу како се зову. Друштво у коме се не може веровати владајућој елити је друштво – хаоса.