Министар меког срца

Ко је то Млађана Динкића, министра финансија и привреде, убедио да за само неколико сати промени мишљење и одустане од нацрта закона који је предвиђао да грађани који поред једне имају и неку другу некретнину вредну више од 50.000 евра, буду додатно опорезивани?

Познајући министра Динкића, који није одустајао од својих принципа чак ни када је знао да ће га екс-премијер Мирко Цветковић сменити с места првог човека тадашњег Министарства економије и регионалног развоја, тешко је поверовати да је ову одлуку донео само зато што су се усијали телефони у Министарству од позива обичног света који му је рекао да греши.  

Све је утолико интересантније што је истог тог дана само пре подне, његова десна рука Милица Бисић, саветник, новинарима најавила да ће грађани за другу некретнину вреднију од 50.000 евра, бити додатно опорезивани.

„Политика” је, на својим страницама, негујући добру традицију да се о питањима од општег интереса јавно расправља, објавила њен подужи текст у уторак 7. маја у коме се, позивајући се на искуства ЕУ и земаља ОЕЦД, здушно залаже за веће опорезивање некретнина скупљих од 50.000 евра. Поготово ако их не користе у „продуктивне сврхе”. По систему онај ко има више – више треба и да плати.

„Хтели смо”, признао је министар, „да опорезујемо оне који имају више, али смо схватили да бисмо овако избили паре из џепа и онима који немају”. Одлично. Обзиран министар, нема шта. Чим је увидео да је у заблуди и то после разговора с грађанима, до чијег става му је очито стало, он је то решење снагом свог ауторитета – повукао.

Тек толико да се зна да министар уме да цени тешку материјалну ситуацију оних који су наслеђем, између осталог, дошли до кућа, станова, локала или земље.

Неки ће, можда, овај потез министра Динкића поздравити. Поготово они којима је опростио тај порез. Други ће имати, што да не, и разумевања за човека који не зазире да призна да су он и његов тим погрешили. И то се може разумети. Али, шта не може? Па не може да се крене у озбиљну реформу пореског система без ваљане расправе о свим циљевима и рачуницама. Такав недоречен предлог није смео да изађе из кабинета док се не утаначе сви детаљи. Где су ти стручни тимови, експерти који би све то ишчистили, а не да се после „разговора и сугестија грађана” усменим исказом министра он повлачи. То што је министар „меког срца”, његов је проблем, али посао који му је поверен не трпи импровизације и накнадну памет.

Ауторитет закона и државних служби не гради се јевтиним паролама. Који је сигнал министар Динкић овим поступком, „може и не мора”, упутио грађанима – можете и не морате да платите порез. И све то у земљи Србији у којој је циљ број један како изиграти порезника и утајити порез. Иначе, „сиромашни” власници некретнина вредних више од 100.000 евра, држави би годишње по одбаченом предлогу плаћали 225 евра! За њих не много – за буџет, ипак, нешто.