Мома и Мачвани

Мачванска улица ће бити скраћена за трећину, како би се тај малени део Београда назвао по књижевнику и сликару Моми Капору. План градских власти је да Мома добије 134 метра асфалта са тротоаром, а Мачванима остаје 259 метара остатка улице. Писац би, вероватно, на поделу асфалта на много Мачвана и на једног Мому прокоментарисао онако како је деценијама писао, сликао – са пуно шарма, духа и нимало ускогрудости. Да је жив, већ би са неком невероватном игром речи успео да смири узавреле страсти и од тешког, вербалног окршаја направи непоновљиву козерију о нашим наравима којој би се сви помало горко смејали. Али није жив. А ми који јесмо некако не умемо да се одвојимо од тог карневала острашћености нити да разумемо зашто се на имену уметника који је најбоље описао отвореност и ширину Београда показује његова изненадна духовна тескоба.

И док се расправља о улици на Врачару, не мирује резервни састав „Удружења Мачва”. Трећепозивци никада не спавају, нарочито када је улица на Врачару у опасности. Хоће уметник, са онога света, да им заузме трећину територије. Неће моћи – заузеше став чланови Удружења на ванредној, проширеној седници.

И одмах кренуше у пропагандну офанзиву. Знају Мачвани да су данас другачија времена и да је од артиљеријске много важнија медијска паљба. Најпре су подсетили на херојску улогу Мачвана у силним ратовима, потом споменуше колико су литара крви њихови несумњиво славни преци пролили кроз силне ослободилачке ратове. Када су поентирали са својим историјским заслугама за васколико српство, кренуше да се баве и именовањем улица!

Лукави су ти спин-доктори из Удружења Мачва. Не негирају они заслуге Моме Капора у српској култури, али Мома се велича у неколико редака, да би се онда кренуло у урбанистички контранапад.

Поштено је, наоштрише се Мачвани, да Момо Капор добије улицу тамо где је живео у Београду. И види се да та екипа из Удружења није критизерска, већ одмах нуди решења. Зашто Мома не би добио, рецимо, Кичевску или Небојшину улицу, предложише Мачвани, али се не зауставише ту, већ кренуше даље, низ Београд.

То је доказ колико они имају идеја да негде сместе Мому. Таман посла да о томе одлуче Београђани. Из Удружења Мачва знају боље.

Коначна идеја им је колосална – најбоље би било да Мома заузме Београдску улицу. Потом следи бриљантна разрада тезе: шта ће у Београду – Београдска улица, иронично ће Мачвани. Ако се, међутим, Београђани успротиве, ено Моми Сарајевска улица. Сада Мачвани ваде аргумент из Момине крштенице. Рођен је у Сарајеву, па нека се Мома преко ње пружи целом дужином и ширином. Заправо, нисмо праведни према Мачванима. Дали би они све улице великом Моми. Осим њихове. Трећине.