Прецизна рачуница за обнову београдског моста „Газела”, очигледно, није направљена! Зашто? Да ли ми немамо математичаре који би тачно сабрали и одузели све трошкове и на основу тога, на време, проценилида ли смо у могућности да испоштујемо рачун али и услове на које пристајемо?

Прошла је деценија од када су стручњаци први пут упозорили да је обнова најпрометнијег моста у Београду неопходна и да у таквом стању не може дуго да издржи свакодневни умногостручен број аутомобила.

Неупоредиво мањи трошкови били би да су политичари тада послушали грађевинске експерте који су упозоравали да „Газела” мора да буде реконструисана. Уз констатацију да мост неће пасти радови су више пута одлагани. Али није било ни новца. За градске оце било је најважније да генерално обнове возни парк Градског саобраћајног предузећа недовољан да подмири ни најосновније потребе путника и да омогуће редовно грејање у Београду.

Време је одмицало, а „Газела” је све више крцкала под теретом возила. Сваке године, разумљиво је, сума неопходна за радове се увећавала. Нико није спомињао обнову.

Када смо се суочили са чињеницом неопходности радова закуцали смо на врата европских банака. Понудиле су нам кредит, али и услове. Врло строге. Куће од чврстог материјала за људе који су живели испод „Газеле” и посао за њих. Очигледно, неко је веровао да ће ти услови бити испуњени, без обзира на то што се није знало колико је људи на том простору ни колико је новца потребно да би се за њих обезбедио условима предвиђен стамбени простор. Знали су наши преговарачи да не постаји могућност за то, а није било ни реалне шансе да се сви становници из „картон ситија” запосле.

Упркос томе, уговор за добијање 33 милиона евра склопљен је 2007. године, у време када је на челу министарства за капиталне инвестиције био Велимир Илић. 

На документ и услове стављен је потпис. Очигледно, уз потајно надање да ће у међувремену европски банкари неким чудом „заборавити” јасно постављене услове.  

У међувремену цена радова, који нису почињали јер се није изналазило решење за житеље испод моста, удвостручена је и приближила се износу који би био довољан, сада већ, за изградњу нове ћуприје преко Саве.

Стручњаци су почетком године завапили да обнова „Газеле” мора коначно да крене. И без поговора пристало се на све услове уговора од пре три године. Мимо договора са градом.

Прва рата кредита од 33 милиона евра је повучена и то у моменту када градоначелник Београда јасно упозорава да „треба утврдити чиме се конкретно условљава добијање кредита и ако је услов обезбеђење станова за расељене ромске породице, од тог посла треба одмах одустати”. Градоначелниково писмо упозорења је „Путевима Србије” стигло пре потписивања уговора. Ко је, онда, донео одлуку да повуче новац који ће морати да буде враћен уколико се до краја године не испуне уговором прецизирани услови ЕИБ-а?

Питање је зашто се није размишљало, упркос упозорењима из врха Града, о некој другој варијанти позајмице без уцењивања. И са сасвим другачијим и повољнијим условима који би могли да буду испуњени.