Најгори гарант дуга

Проблем ненаплаћених дугова пореских обвезника од око 360 милијарди динара датира од пре скоро 10 година, а ниједна претходна влада није макла прстом да нешто уради и реши проблем.

И пре него што je нова-стара влада ушла у Немањину 11, први човек Пореске управе поручио је будућим министрима да нађу начин како да овај дуг наплате. Од 360 милијарди динара дуга наплативо је тек 30 милијарди. Мање од десет одсто.

Лепо их је обавестио Драгутин Радосављевић, нема шта. Само је мало окаснио. И није објаснио да је реч о  парама које никада нећемо видети, а на које затезна камата расте сваки дан, па је већ сада два пута већа од основног дуга и износи 242 милијарде динара.

Наплата дугова од банака које су у стечају, Беобанке, Југо, Инвест, Београдске банке, немогућа је мисија. Знају то добро и порезници и држава.

Знали су они то и пре деценију када су исте те дугове могли да наплате. Питање је – зашто нису. Ако се зна да је државна каса само за првих шест месеци ове године у минусу 100 милијарди динара, са ових 360 милијарди, ем би покрили мањак, ем напунили скоро пола буџета.

Да је права и правде, ове дугове би данас требало наплатити од оних који су дужницима омогућили да толике паре затаје. Јер, ако је власт омогућила толико задуживање, она је сада жирант који те дугове мора да врати.

Пензионери би у том случају славили. Тринаеста пензија не би била само добар политички маркетинг ПУПС-а, него реалност, а каса Фонда ПИО не би звечала као сада.

С друге стране, држава која је прећутно овим дужницима опростила дуг не наплативши их онда када је то било могуће, не би у међувремену морала да повеже на неуставан начин 117.000 година радног стажа парама пореских обвезника. И то од кога? Од оних који порезе плаћају на време.

Да ли ће и ко бити одговоран за овакав пропуст. Када човек не плати кирију, порез или струју, о телефону да се и не прича, јер одмах прецвикају везу, до наплате се, ипак, некако дође, али када неко годинама не плаћа порезе и доприносе – он постаје партнер државе о коме она мора да води рачуна.

Свидело се то порезницима или не, изгледа да су они највећи кривци за празан буџет. А ко би други? Зар је мало седам хиљада људи који се баве наплатом пореза? Ко зна, јер никада нисмо добили на увид анализу њихових трошкова и учинака. Зашто је иначе државна каса у колапсу ако не због катастрофалне наплате пореза.

Порески стручњаци се слажу у једном – садашње пореско књиговодство је, свеједно из ког разлога, катастрофално. И ту хитно треба нешто урадити, ако ништа друго – отписати ненаплатива потраживања, јер она ничему не служе.

Шта год да се догоди са ненаплативим дугом извесно је да је власт најгори гарант.