Stara ruska izreka po kojoj „ono što je dobro za Nemca loše je za Rusa, i obratno”, ozbiljno je dovedena u sumnju posle razgovora predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva i nemačke kancelarke Angele Merkel, upriličenog krajem protekle nedelje u Jekaterinburgu, gradu smeštenom sa azijske strane velelepne planine Ural. Ali, osim upečatljivog opovrgavanja navedene izreke, susret dvoje nesumnjivo vodećih evropskih državnika iznedrio je još jedno važno saznanje. Naime, po mnogima, upravo se u Jekaterinburgu Medvedev konačno predstavio kao pravi lider svoje zemlje. Ukratko, stresao je sa sopstvenih pleća senku Vladimira Putina.

Podsetimo, Medvedev je početkom nedelje (12. jula), tokom redovnog konsultativnog sastanka sa diplomatama najveće države na svetu, izveo pravu malu revoluciju – kao spoljnopolitičke prioritete Rusije označio je savezništvo sa Nemačkom, Francuskom, Italijom, SAD, potom sa azijskim zemljama i tek na kraju saveznicima iz Zajednice nezavisnih država (bivše sovjetske republike). Pri tome predsednik je svima jasno stavio do znanja: važni su rezultati, a ne stereotipi nasleđeni iz prošlosti.

Istini za volju, aktuelni šef ruske države nije mnogo skrenuo sa staze koju mu je utabao prethodnik, a sadašnji premijer, Vladimir Putin. Ali ono što su primetili svi koji su kontaktirali sa ruskim liderskim dvojcem jeste nemala razlika u pristupu pomenutih različitim pitanjima – kako na unutrašnjem, tako i na spoljnopolitičkom planu. Ako je Rusiji posle Borisa Jeljcina i bio potreban jak lider poput Putina, a definitivno joj je trebao, jasno je da je sada nastupilo vreme kada je uputnije raditi „u rukavicama”. A pojedini nemački poslovni ljudi su svojevremeno pregovore sa Putinom ocenili kao „igranje kola po krateru vulkana”. Sve je u redu dok se ne dođe do teme koja nije po volji premijera...

Medvedev je prihvatljiviji pregovaračima sa zapada, i to je činjenica oko koje nije bilo sporenja ni 2008. kada je stupio u predsedničku kancelariju u Kremlju. Ali kao i svakom „novajliji” i njemu je bio potreban period prilagođavanja novoj ulozi. Ne treba ni sumnjati da mu je Putin u tome u znatnoj meri pomogao. Uostalom, njih dvojica nisu tandem stvoren preko noći i sticajem slučajnih okolnosti. Naprotiv, stiče se utisak da su dugo, ali prilježno vežbali, i uvežbali, uslovno rečeno, igru „dobrog i lošeg policajca”. O tome svedoči i činjenica da su partneri iz sveta bez problema prepoznali ko tu glumi „dobrog” a ko „lošeg”, što je i bio krajnji cilj „igre”.

Partneri sa zapada ne kriju da bi bili jako zadovoljni ukoliko bi Medvedev ostao na predsedničkoj funkciji i posle izbora 2012. a u tome bi uloga nemačke mogla da bude od velikog značaja. Setimo se, opet suprotno izreci o „dobrim i lošim stvarima za Ruse i Nemce”, saradnja Putina sa bivšim kancelarom Gerhardom Šrederom bila je više nego prijateljska. Njihova zajednička strategija pretočena je, između ostalog, u projekat cevovoda „Severni tok” („Nord Stream AG”) kojim bi ruski gas trebalo da dospe do zapadnog dela Starog kontinenta. Ovaj projekat je dodatno vezao tamošnje potrošače za ruske energente, što je u Moskvi primljeno sa velikim zadovoljstvom. Zauzvrat, Putinovom drugaru Šrederu obezbeđeno je, po silasku sa političke scene, pristojno „uhleblje” na čelu „Severnog toka”.

Kakve ambicije ima Angela Merkel, teško je pretpostaviti. Ipak, činjenica je da čvrstina veze Nemačke i Rusije prerasta u nešto što je za druge velike evropske zemlje poput Francuske, Italije ili Velike Britanije daleko od dostižnog. Kako reče jedan od učesnika skupa u Jekaterinburgu, Medvedev može sa američkim predsednikom Barakom Obamom da naširoko raspravlja o nuklearnim bojevim glavama, ali kada je reč o investicijama, tu je – Nemačka.

Sastanak podno Urala nagovestio je mnogo više nego što je to moglo da se zaključi pre njegovog održavanja. Pre svega, rusko-nemačko strateško partnerstvo (koje se, prema pokazateljima iz marta, meri sa, za sada nedovoljnih, 20 milijardi dolara) poprima sasvim nove, opipljive oblike koji se jasno manifestuju i kroz rusku kupovinu 100 vozova na električni pogon nemačkog proizvođača „Simens”. Vrednost ovog ugovora iznosi 2,2 milijarde evra! Uz to, Medvedev je, kao što je najavio u ponedeljak na sastanku sa diplomatama, širom otvorio vrata i drugim nemačkim kompanijama i finansijerima. Drugo, možda i važnije, Berlin se u Jekaterinburgu nametnuo kao glavni most ka Rusiji i za ostale evropske igrače. A takva pozicija sigurno godi.

Sa druge strane, svaki dobro obavljen posao, posebno u finansijski postkriznom vremenu, beleži se kao nova pozitivna recka u karijeri Medvedeva, koji više ne mora da krije da želi da bude prvi čovek Rusije i nakon 2012. Poljubac i buket cveća kojima je darivao Merkelovu na oproštaju u Jekaterinburgu to nesumnjivo pokazuju.