Политизација колевке

Родитељи широм Србије згрожени су потезом трговаца који су подигли цене и пре него што је амандман о укидању пореза на опрему за бебе ступио на снагу. Они који се у економију разумеју уопште нису изненађени. Напротив, то су и очекивали.

Милица Бисић, која је првенствено мама и бака, па тек онда економиста, прва је упозорила да ће од те мере користи имати само довитљиви трговци. Њене речи тада су наишле на оштру осуду шире јавности. „Политика” је разговарала с још неколико њених колега који у кући имају бебе. Сви до једног су рекли исто.

У овом случају, родитељи због нових ценовника неће добити ништа, а мањак у државној каси ће према неким проценама бити већи за око пет милијарди динара. Толико ће мање пара бити за све. Да ли је тај новац могао боље да се искористи? Да су надлежни социјалну политику водили на расходној, а не приходној страни буџета, издаци за дечју заштиту, који тренутно износе око 40 милијарди динара, могли су да се повећају за више од 12 одсто. Тако би новац заиста добили они којима је најпотребнији. Овако, иако су потписници петиције имали најбољу намеру и чиста срца искрено желели да помогну најмлађима, као крајњи резултат имамо – субвенционисање трговаца.

И шта сад власт може да уради да продавцима стане на пут? Теоретски може да донесе уредбу којом ће ограничити марже, односно разлику између набавне и продајне цене на млеко у праху, кревеце, храну за бебе, колица, столице за храњење, седељке за кола и пелене. И шта ће се онда десити? Трговци ће губитак по том основу надокнадити тако што ће повећати цене цуцли, играчака, бенкица – свега онога на шта се владин амандман не односи.

Ако и међу трговцима има родитеља, зашто се онда тако понашају? Зато што су биланси неумољиви, месец мора да се заврши на позитивној нули, а ситуација у привреди је очајна. Ако треба да бирају да ли ће да повећају цене, смање број радника или ставе катанац на радњу, већина ће изабрати најмање зло – поскупљење.

Намеће се питање због чега је влада подржала овај предлог. Због 180.000 прикупљених потписа? Тешко. За неке сличне захтеве стизало је и више потписа, али влада је ћутала. Биће да је одговор само у једној речи – Ђурђевдан. На тај дан заказани су избори.

У политици, поготово предизборној трци, важе друга правила. Ако је у економији више понекад мање, на политичком тржишту то је сигурни профит који се мери у гласачкој кутији. А као доказ да је влада рачунала на то, говори и чињеница да су исти чланови владе који су сада подржали овај предлог, неколико година били листом против. С образложењем да „треба наћи решење по којем сви друштвени слојеви не би били на исти начин ослобођени плаћања пореза, јер мера треба да буде социјално усмерена, односно да не треба да се односи на богатије слојеве друштва”.

И тако су бебе, иако без права гласа, завршиле у кампањи.