Пораз дефетизма

Косово ће бити леп рођендански поклон за 70-годишњицу постојања Унеска, задовољно је летос приметио Петрит Сељими, уверен да су Приштина и међународни партнери правилно проценили да је ова година „оптималан тренутак за кандидатуру”. „Србија покушава да лобира, да објасни да је то увод у међународно признавање Косова. Али не верујем у успех. Косово ће ући у Унеско као што је ушло у Међународни олимпијски комитет”, оценио је у септембру добар познавалац косовске проблематике Душан Јањић. Биле су у то убеђене и угледне светске новинске агенције АП, АФП, ТАСС, па су ваљда само сачекале да се јуче обави гласање и не удубљујући се у анализу резултата пустиле припремљене наслове да је Косово примљено у Унеско. Српску дипломатију, изгледа, мало ко је узимао за озбиљно. А она, ето, овог пута доказала да вреди борити се (да не склизнемо у патетику потежући библијску тему победе Давида над Голијатом).

Поштено речено, многи су и у Србији веровали да је ово још једна изгубљена косовска битка и, следствено томе, непотребно трошење енергије и расипање државних ресурса. Али, дефетисти овог пута нису били у праву, иако ће, доследни себи, на ово сигурно одговорити са „Добро, добро, видећемо како ћемо проћи за две године, кад Приштина наступи још припремљеније него сада“. Биће времена и за такву анализу, али овакви тренуци у којима Србија проживљава оно што премијер Вучић неће себи да допусти да изговори – победу на међународној сцени (а да то није Пирова победа, бар за сада) – ретки су, самим тим драгоцени.

Ко не верује у ово, можда ће поверовати после речи непомирљивог борца за косовску независност Иљира Деде да је неуспех уласка Косова у Унеско – први неуспех Косова у међународној арени још од проглашења независности. Због тога не треба замерити онима који ће се бар на дан-два, без потмуле стрепње да иза нечег доброг за нас обавезно следи нешто лоше, препустити не ликовању, него осећању да је и међународна правда некад достижна. То важи, наравно, за оне који мисле да је јучерашња одлука Генералне конференције Унеска добра за Србију и њену културну баштину на територији Косова и Метохије.

Оваквим исходом, изгледа, није задовољна ни Демократска странка, која прилично непотребно инсистира да је реч о „инсценираној победи”, јер се, наводно, знало да ће Приштина тешко намаћи двотрећинску већину. А фалила су јој само три гласа! Ако је Приштина објективно имала проблема да прибави двотрећинску већину „за”, треба бити поштен и рећи да ни Београду није било лако да осигура ону једну трећину „против”. Није реч само о снази политичког утицаја. И финансијски аргументи су били у игри, а зна се ко је ту у предности.