Последице гувернеровог савета

У жељи да будуће дужнике банака заштити од високих камата на кредите, поготово оне с девизним знаком, гувернер НБС Дејан Шошкић предложи, а многе банке ћутке прихватише, да у предстојећем Месецу штедње, поводом 31. октобра и Светског дана штедње, не крену у трку с каматама, већ да се мало „(само)контролишу”. На први поглед – „племенит” гест, али с њим гувернер, нажалост, направи и неколико колатералних гафова који не приличе првом човеку српских финансија. И то по више основа.

Позивањем банака да одустану од слободне тржишне утакмице за сваког штедишу, тиме што ће им понудити ниже камате, није ништа друго до позив да одустану од конкуренције. У Србији раде 32 банке. Рекло би се да све ври од тржишне борбе. Кад тамо скоро ништа од надметања него прећутан картел који гувернер у то још више гура позивом да то буде на штету грађана који имају девизе и који би по тржишној камати да их оплоде. Легитиман интерес грађана, зар не. А онда гувернер рече – не дајте им. Због чега? Да сутра не би те исте девизе продавале по вишој цени? Да ли? Има ли у томе нечега што се зове слобода тржишта, па и цене новца на њему? Требало би. Али у овом случају – то је контролисана слобода, а у овом случају по мери гувернера.

Ранијих година, управо у жељи да се подстакне девизна штедња и држава тиме види неку вајду од пара које се крију по кућним трезорима, претходни гувернер је доносио одлуку да се управо тај део новоунетих девиза ослободи обавезне резерве како би и камате банака биле нешто ниже.

Гувернер Шошкић се овог пута понео као да је комерцијални директор или у најмању руку саветник пословних банака. Могао би то да буде када би у наслову институције којој је на челу писало „централна” или „врховна” банка пословних банака. Међутим, не пише то него пише „народна”.

Пре него што је дошао на положај гувернера Шошкић је био професор на Економском факултету у Београду предавајући, на првом месту економску статистику, али и финансијска тржишта. Гувернерско место дозвољава Шошкићу да износи своје мишљење о банкарском бизнису, чак и да каже и по којој цени ће куповати и продавати новац. Али, тада и банкари имају право да питају гувернера зар није претерано да онтумачи њихове суверене пословне интересе. Можда то банкари неће рећи у лице гувернеру, али ће наћи начина да кажу јавности да савет гувернера у нашим околностима није сасвим безазлен, јер је, условно речено, гувернер контролор и супервизор пословним банкама, а њиховим менаџерима аминује лиценце за рад.

У одбрани свог става гувернер је изјавио пре неки дан да је Народна банка Краљевине Југославије, рецимо 1933. године, донела пропис којим је ограничила камате банака. Где те године и то време да спомене, јер су Краљевина Србија, а потом и Краљевина СХС, деценијама имала непромењену есконтну стопу. Подсећање на оно што нам се данас дешава са добом када је динар, макар и на кратко, био конвертибилна валута, не би имало смисла.