Правда или заборав

Пре 20 година, 15. маја 1992, у Тузли се догодио злочин. Нападнута је колона припадника ЈНА која се повлачила из града, колона која се кретала улицама града у мирнодопском поретку. Без икаквог отварања ватре, војници су седели у камионима под обичним церадама. На њих је отворена бесомучна паљба, уз директан телевизијски пренос, погинуо је 51 војник, а још 50 их је рањено. У октобру 2010. године одлуком Апелационог суда у Београду, Илија Јуришић, који је првостепено суђен на 12 година затвора због тог ратног злочина, ослобођен је притвора, првостепена пресуда му је укинута, а веће којем је председавао судија Синиша Важић наложило је да се Јуришићу одржи ново суђење пред новим судским већем. Јуришићев адвокат је изјавио да суд Србије не може да нареди његово евентуално привођење из БиХ.

У образложењу одлуке Апелационог суда у Београду судија Важић је изјавио „да је остало нејасно зашто се и по чијој наредби тузлански гарнизон повлачио, а постоје и многе контрадикторности око тога да ли је оптужени знао за постојање перфидног плана напада на колону ЈНА и да те чињенице треба да се утврде у новом поступку“.

Како се слична „аргументација“ о непостојању споразума о мирном извлачењу припадника ЈНА са територије БиХ користила и пред Екстрадиционим судом у Лондону у случају Ејупа Ганића, због злочина над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву, па се чак и у нашем Тужилаштву за ратне злочине тврдило да о споразуму о мирном повлачењу ЈНА из БиХ, постигнутом у Охриду априла 1992, нема писаних трагова – треба рећи да чињенице говоре супротно. Има писаних трагова, постоје наређења о мирном извлачењу ЈНА из БиХ. О свему томе писао сам у „Политици“ 13. 10. 2010. године: информација број 37-2 од 28. априла 1992. са потписом Бранка Костића, која је упућена Председништву БиХ, а у којој је реч о мирном повлачењу јединица ЈНА са територије БиХ, наредба број 5-30 са потписом Бранка Костића о извлачењу јединица ЈНА из БиХ, о чему је обавештено Председништво БиХ и Алија Изетбеговић, наредба генерала Аџића строго пов. број 340-1, од 10. маја 1992. којом се прецизира праћење стања у јединицама ЈНА приликом премештања са територије БиХ у складу са одлукама Председништва СФРЈ из априла 1992. године.

Јединица ЈНА се мирно повлачила из Тузле. То су већином били регрути, војници од 18 година. Масакрирани су бестијално. Смешно је и тужно када се наше правосуђе пита „по чијој се наредби повлачио гарнизон ЈНА из Тузле“.

У јулу 2011. почело је поновљено суђење Илији Јуришићу у Специјалном суду у Београду. То је нада да колона ЈНА у Тузли, што се тиче нашег правосуђа, неће отићи у заборав. Да не испадне да злочини над припадницима ЈНА нису били злочини, све због општег помирења. Јер, постоји тренутак када демократија пређе границу и крене лошим путем банализације злочина.