Мутна вода српског правосуђа избацила је, после десетогодишњег прања, још један скандалозно опран веш: пресудом Вишег суда Браниславу Ускоковићу је претходна казна од девет година затвора смањена на три године.

Већина Срба би без двоумљења, овакву казну прихватила и робијала три године са задовољством. Јер, за бившег директора ЕДБ-а утврђено је да овако или онако, поседује чак 35 кућа, станова и локала. „Пао” је својевремено јер су се сви струјомери водили на његово име и презиме, а станови на чланове породице.

Ускоковић јеухапшен почетком 2002. године. Полиција је тада громогласно саопштила да је Ускоковић злоупотребио службени положај, фалсификовао, несавесно радио, а новцем од тих злоупотреба купио или изградио много кућа, станова и пословних објеката овде и у иностранству, које је осим на своје име, преводио и на чланове породице.

Тада се појавио извештај посебно основане комисије овог јавног предузећа из којег се видело да је бивши директор фирму на чијем се челу налазио десетак година ојадио за огромну суму.

Ускоковић је у притвору одлежао мање од два месеца, до марта 2002. године када је пуштен на слободу. Пошто се није појавио на неколико суђења, за њим је била расписана и потерница Интерпола.

Изненада се појавио у мају 2005. године, правдајући се да је „био на лечењу”, па га је суд осудио 2006. године на девет година затвора. Врховни суд је поништио ту пресуду у октобру 2008. и вратио суђење на почетак. Најновијом пресудом се неумитно намеће питање о двојици судија, једном који одруби девет и другом који скреше на три. Да ли то двоје државних службеника раде и делују у истом правном систему и да ли су у истој држави учили правне науке. И, како нешто може да „апсолутно застари” ако се вуче по судницама читаву деценију.

Испада и да је Ускоковић за сваки „зарађени” стан добио по месец дана решетака. Нема тог ко не би одлежао за такву противкорист.

Све је теже убедити грађане у Србији да правосуђе ради по некаквом систему. Упореди ли се, на пример, четири године затвора доктору Славику због примљеног мита од 500 евра са ове Ускоковићеве три године за тако лако стечене и толике „грађевинске јединице”, све бива јасно!

Виши суд донео је пресуду да је Ускоковић крив за злоупотребу службеног положаја, наводећи да је прибавио корист само у „износу већем од 1,5 милиона динара”. Укрштајући ту судску математику са количином стечених станова, резултат је смешан. Смешно је и што је Ускоковићослобођен кривице за несавестан рад у привреди а истом пресудом је утврђено да је злоупотребио положај. Једно с другим не иде, не трпи здрав разум.

Малу нервозу њему једино може да унесе чињеница што му је привремено одузето право располагања на три стана и два локала, и то што Апелациони суд мора да „овери” целу ову „нушићијаду”.

Испало је да правосуђе исписује лошу поруку народу – или крадуцкајте на ситно (украдено до 15.000 динара се не гони по службеној дужности) или на велико (Ускоковићев случај као парадигма!).