Uvodnik
Milenko Pešić
Predsednički jelovnik
File od smuđa na smederevski način ili file od zubaca? O ukusima, naravno ne treba raspravljati. Ali, kada „Jutarnji list” objavi uporedni, ne samo politički već i gastronomski, jelovnik, jedan iz Beograda, a drugi iz Opatije koji je bio poslužen dvojici predsednika, Tadiću i Josipoviću, jedan je od znakova da se nešto krupno menja u odnosima Srbije i Hrvatske.
Dolazak hrvatskog predsednika u prvu zvaničnu posetu Srbiji samo je plodotvoran nastavak više neformalnih kontakata koje su Josipović i Tadić u poslednjih nekoliko meseci imali od Opatije, preko Pečuja, Brisela, Sarajeva do Istanbula. Zato dvojica predsednika u Beogradu nisu propustila priliku da istaknu da je zajednički cilj Srbije i Hrvatske i mir i stabilnost u regionu uz obostranu saglasnost da u međusobnim odnosima treba negovati atmosferu pomirenja uz spremnost da se ozbiljno krene u rešavanje i svih otvorenih pitanja koja postoje od traumatičnog raspada SFRJ.
Naglašenim simboličkim gestovima, koji su bili prava poslastica za srpske i hrvatske medije, dvojica predsednika su demonstrirala da ih osim istih evropskih vrednosti vezuje i nešto više od „političkog prijateljstva“. Tako smo saznali i ne samo šta su Tadić i Josipović ručali, već i gde su pili kafu sa građanima, ali i koje knjige su dobili na poklon.
Dokaz novog vremena postao je čak i snimak nezgode iz Subotice, na kojem se vidi kako se Josipović okliznuo silazeći sa bine na proslavi 20 godina od osnivanja stranke vojvođanskih Hrvata. „Akrobacija“ hrvatskog predsednika da zadrži ravnotežu pobrala je simpatije na Internetu.
Iako su Tadić i Josipović dali novi zamah međusobnim odnosima, svi su svesni da je rešavanje otvorenih pitanja proces koji će potrajati. Na tom spisku su i međusobne tužbe pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Josipović je za međusobno povlačenje, ali se hrvatska premijerka Jadranka Kosor tim povodom nije izjasnila. Zatim je tu i rešavanje pitanja povratka srpskih izbeglica, čiji se broj procenjuje na 70.000. A predstoje i pregovori oko granice na Dunavu.
Ali ono što može biti „kost u grlu“ u odnosima Srbije i Hrvatske jeste Kosovo. Hrvatski predsednik je u Beograd došao u delikatnom političkom trenutku kada se iščekuje mišljenje MSP-a u Hagu o Kosovu.
Josipović je rekao da je Hrvatska priznala nezavisnost Kosova, ali da nema ambiciju da posreduje u rešavanju tog pitanja. Tadić je rekao da očekuje uzdržan stav susednih zemalja povodom mišljenja Međunarodnog suda pravde, ali je Josipović odbio da otvori karte i saopšti kako će se Hrvatska ponašati prema eventualnim inicijativama Srbije u Ujedinjenima nacijama.
Ali, koliko je za nas važno Kosovo, toliko je za Hrvate važna istina o Vukovaru. Tadić je već napravio iskorak tako što je predao popise imena nestalih iz logora Stajićevo i Begejci, ali i iz vukovarske bolnice. Tim gestom srpski predsednik je sebi otvorio vrata grada, simbola ratnih razaranja u krvavom raspadu SFRJ. Već sada je sasvim jasno da će Tadićeva uzvratna poseta Josipoviću voditi preko Vukovara.
Poslednji komentari
Aha, mora da se stvari menjaju cim se prica o jelovnicima... Jel moguce da se svi novinari/mediji bave samo formom, a ne sustinom? Jel moguce da niko od vas nema kriticki stav, makar i pro forme?
Tosa nam je malopre objasnio ko ima prava da kaze mi se izdvajamo i odakle mogu da duvaju takvi vetrovi kao osnovni preduslov da Sud u Hagu ispadne koliko toliko razuman i posten Joca je posle Tosinog tumacenje ko i gde zgrabio ovu litru kazo je ljustena breskva otiso nazad u podrum i od tog vremena je Mituska konobar nama malo dosadno a Tosa nam cita gospon Milenka kad je zavrsio samo kaze korektno napisano sad je preso na komentare procito pa se iznenadio vidi vidi molimte lepo onaj onaj opiceni napiso je prvi put komentar malo blizi pameti mi se iznenadili a on glavna licnost u njegovom kometaru je moj Licanin malo se isprsio pa posebnim glasom Zdravko Ponos.
Stvari se ,bumo rekli,civilizuju dok se prilikom susreta predsednika Srbije i Hrvatske prica o jelovniku umesto ko kome .....To kazem sa iskustvom : kad Danski predsednik poseti Svedsku (bratski narodi kao mi i Hrvati) glavna tema medija je sta se
klopalo i pilo. Sve ostalo je do dosade normalno.
Nase bratstvo je realnost do bola . I ja bi h se odrekao brata Bobana ali je to prakticno nemoguce. Deo Hrvata i Srba bi za brata uzeli bilo koga drugog ali ovo je jedina realnost: "Niko nema sto Srbin imade , Srbin ima Hrvata za brata". Taj se stih sa druge strane ne rimuje, ali nije manje istinit. Ovo sto se desava je ,mozda, ulaz u neko normalno vreme, gde se vise necemo ,svakom prilikom,unistavati kao da nam nataliteti i ovako ne stoje ocajno.Ne moramo se ,nesto,napadno bratimiti ali se mozemo kulturno odnositi jedan prema drugom. Ako to bude islo kako treba ,mozemo ocekivati vremena dobra za nas i za njih. Pa ,bre, nemamo mi abonaman na zlo.