Уводник
Миленко Пешић
Председнички јеловник
Филе од смуђа на смедеревски начин или филе од зубаца? О укусима, наравно не треба расправљати. Али, када „Јутарњи лист” објави упоредни, не само политички већ и гастрономски, јеловник, један из Београда, а други из Опатије који је био послужен двојици председника, Тадићу и Јосиповићу, један је од знакова да се нешто крупно мења у односима Србије и Хрватске.
Долазак хрватског председника у прву званичну посету Србији само је плодотворан наставак више неформалних контаката које су Јосиповић и Тадић у последњих неколико месеци имали од Опатије, преко Печуја, Брисела, Сарајева до Истанбула. Зато двојица председника у Београду нису пропустила прилику да истакну да је заједнички циљ Србије и Хрватске и мир и стабилност у региону уз обострану сагласност да у међусобним односима треба неговати атмосферу помирења уз спремност да се озбиљно крене у решавање и свих отворених питања која постоје од трауматичног распада СФРЈ.
Наглашеним симболичким гестовима, који су били права посластица за српске и хрватске медије, двојица председника су демонстрирала да их осим истих европских вредности везује и нешто више од „политичког пријатељства“. Тако смо сазнали и не само шта су Тадић и Јосиповић ручали, већ и где су пили кафу са грађанима, али и које књиге су добили на поклон.
Доказ новог времена постао је чак и снимак незгоде из Суботице, на којем се види како се Јосиповић оклизнуо силазећи са бине на прослави 20 година од оснивања странке војвођанских Хрвата. „Акробација“ хрватског председника да задржи равнотежу побрала је симпатије на Интернету.
Иако су Тадић и Јосиповић дали нови замах међусобним односима, сви су свесни да је решавање отворених питања процес који ће потрајати. На том списку су и међусобне тужбе пред Међународним судом правде у Хагу. Јосиповић је за међусобно повлачење, али се хрватска премијерка Јадранка Косор тим поводом није изјаснила. Затим је ту и решавање питања повратка српских избеглица, чији се број процењује на 70.000. А предстоје и преговори око границе на Дунаву.
Али оно што може бити „кост у грлу“ у односима Србије и Хрватске јесте Косово. Хрватски председник је у Београд дошао у деликатном политичком тренутку када се ишчекује мишљење МСП-а у Хагу o Косову.
Јосиповић је рекао да је Хрватска признала независност Косова, али да нема амбицију да посредује у решавању тог питања. Тадић је рекао да очекује уздржан став суседних земаља поводом мишљења Међународног суда правде, али је Јосиповић одбио да отвори карте и саопшти како ће се Хрватска понашати према евентуалним иницијативама Србије у Уједињенима нацијама.
Али, колико је за нас важно Косово, толико је за Хрвате важна истина о Вуковару. Тадић је већ направио искорак тако што је предао пописе имена несталих из логора Стајићево и Бегејци, али и из вуковарске болнице. Тим гестом српски председник је себи отворио врата града, симбола ратних разарања у крвавом распаду СФРЈ. Већ сада је сасвим јасно да ће Тадићева узвратна посета Јосиповићу водити преко Вуковара.
Последњи коментари
Aha, mora da se stvari menjaju cim se prica o jelovnicima... Jel moguce da se svi novinari/mediji bave samo formom, a ne sustinom? Jel moguce da niko od vas nema kriticki stav, makar i pro forme?
Tosa nam je malopre objasnio ko ima prava da kaze mi se izdvajamo i odakle mogu da duvaju takvi vetrovi kao osnovni preduslov da Sud u Hagu ispadne koliko toliko razuman i posten Joca je posle Tosinog tumacenje ko i gde zgrabio ovu litru kazo je ljustena breskva otiso nazad u podrum i od tog vremena je Mituska konobar nama malo dosadno a Tosa nam cita gospon Milenka kad je zavrsio samo kaze korektno napisano sad je preso na komentare procito pa se iznenadio vidi vidi molimte lepo onaj onaj opiceni napiso je prvi put komentar malo blizi pameti mi se iznenadili a on glavna licnost u njegovom kometaru je moj Licanin malo se isprsio pa posebnim glasom Zdravko Ponos.
Stvari se ,bumo rekli,civilizuju dok se prilikom susreta predsednika Srbije i Hrvatske prica o jelovniku umesto ko kome .....To kazem sa iskustvom : kad Danski predsednik poseti Svedsku (bratski narodi kao mi i Hrvati) glavna tema medija je sta se
klopalo i pilo. Sve ostalo je do dosade normalno.
Nase bratstvo je realnost do bola . I ja bi h se odrekao brata Bobana ali je to prakticno nemoguce. Deo Hrvata i Srba bi za brata uzeli bilo koga drugog ali ovo je jedina realnost: "Niko nema sto Srbin imade , Srbin ima Hrvata za brata". Taj se stih sa druge strane ne rimuje, ali nije manje istinit. Ovo sto se desava je ,mozda, ulaz u neko normalno vreme, gde se vise necemo ,svakom prilikom,unistavati kao da nam nataliteti i ovako ne stoje ocajno.Ne moramo se ,nesto,napadno bratimiti ali se mozemo kulturno odnositi jedan prema drugom. Ako to bude islo kako treba ,mozemo ocekivati vremena dobra za nas i za njih. Pa ,bre, nemamo mi abonaman na zlo.






