Уводник
Радмило Кљајић
Радијаторе ложе обећањима
У Србији ништа ново. Хладна јесен куца на врата и полако улази у станове, на изненађење домаћина. Уместо да јој се супротставе топли радијатори, грађане „ложе” да ће бити грејања, а они цвокоћу. Из опште медијске галаме не може се разабрати шта су током лета радили директори топлана, шта Министарство за енергетику, шта остала министарства, или влада у целини – да нас зима опет не би изненадила.
Извесно је само једно: велики број грађана Србије зависи од топлана, а седи у хладним собама и, судећи по најавама, тако ће бити и после 15. октобра, када званично почиње сезона грејања. Из НИС-а и „Гаспрома” поручују да мазута и гаса има довољно, али траже да оно што је испоручено буде и плаћено. Директори топлана тврде да немају пара јер део привреде и грађана не плаћа редовно рачуне. Министри поручују да су ниске цене струје и гаса и да их треба повећати како би електропривреда и топлане стали на ноге. А када то чују потрошачи, смрзну се и од саме помисли на поскупљење, јер тешко излазе на крај и са постојећим ценама.
У Србији, дакле, ништа ново. Није нова ни ова прича. Понавља се из године у годину. Током лета, кад треба обавити припреме за зиму, надлежни министри су на топлим морима, директори топлана, навикли да држава уместо њих решава проблеме, на годишњим одморима. Ремонт топлана и њихов прелазак са мазута на гас одлаже се из године у годину, па зато тек десетак топлана користи гас као погонско гориво, а од остале 43, чак половина ради само на мазут. А мазут производи само НИС, коме топлане већ дугују више од 400 милиона. Слободног увоза нема, нема ни нових испорука док се стари рачуни не плате. Из НИС-а најављују да за редовне платише нема зиме. А шта је са осталима, навикнутим да им проблеме решава држава, односно локална самоуправа? Само Нишлије Градској топлани за грејање дугују 750 милиона динара. Слична ситуација је и у Прибоју, Зајечару, Мајданпеку, Вршцу, Лозници, Новом Пазару…
Уместо да током лета иду у сусрет зими, директори и владини чиновници се понашају попут цврчка у већ чувеној басни. Златоусте причалице обећавају нове системе, плаћање према утрошку стварне енергије, увођење мерних инструмената у сваки стан на задовољство оних који плаћају дванаест месеци да би се грејали ни половину тог времена. И тако из године у годину. Кола се на крају сломе на грађанима или на републичком буџету из кога се, по правилу, интервенише у последњем моменту.
Ни они са дужим памћењем се не сећају да је влада током лета заседала да би благовремено решила проблеме који нису од јуче и да би, ако ништа друго, позвала на одговорност надлежног министра или чиновника. У Србији се томе, међутим, тешко може надати, јер овде је све несигурно и неизвесно – осим министарских фотеља. Они који су то на време схватили већ су се вратили у бољу прошлост, с ослонцем на дрва и угаљ.
Радмило Кљајић
Последњи коментари
plate su u toplanama besramno visoke. U njihovim zgradama mermer, glamur i aparati za vodu, a ovamo - povećanja nikad dosta. Ja sam samohrana majka, udovica, od juna ove godine. Da bih i drugo dete poslala na studije, sa penzijicom koja je mnogo ispod proseka (jer sam i sa fakultetskom diplomom izgubila posao posle 28 godina) - idućeg marta ću otkazati grejanje, a do sledeće zime se snaći. Tako treba da uradimo svi u Srbiji. Sve dok i nama, kao na prebogatom Zapadu, ne ugrade meritelje toplote, pa da plaćamo koliko trošimo.
Istina je da je grejanje iz javnih kotlarnica (čiji sam I ja korisnik!) najjeftinije od svih mogućih varijanti! (POLITIKA 09. 10. 2010. “Nema jevtinog grejanja”)
“Sve dok i nama, kao na prebogatom Zapadu, ne ugrade meritelje toplote, pa da plaćamo koliko trošimo.”
Ostaje pitanje da li će i dalje jedinica isporučene energije biti jeftinija od troškova! Bude li cena koja pokriva troškove, meritelji toplote neće usrećiti nikoga! (Napomena: ne radim, niti sam radio u toplani niti u sličnoj ustanovi!)
Pa zar u Srbiji zive samo oni koje greju toplane. Njih je samo 30%, a ostalih, koji se greju kako znaju i umeju, je 70%, ali oni ovu drzavu, a i najveci deo novinara koji prate ovu oblast, uopste, ne interesuju. Novinari, samo statisticki, daju pregled kostanja razlicitih nacina grejanja, gde se, naravno, vidi da je centralno najkvalitetnije, najkomfornije, najjeftinije (da se ne spominju popusti preko uplatnica Infostana), da se placa na rate, i da ga, tako jeftinog, dobar deo korisnika, uopste, ne placa, a onda (novinari) nastave da kukaju nad "zlehudom" sudbinom, jadnih korisnika tog grejanja. NIJEDAN NOVINAR nije drzavi dao predlog da, umesto sto, non-stop, doplacuje gorivo za toplane(sa kojim pravom?), ta sredstva iskoristi za ugradnju sistema kojim bi se, svaki pojedinacni, korisnik, lako iskljucio sa sistema, u slucaju neplacanja, sto je za ostale gradjane Srbije, oduvek, i vazilo. NE PLATIS-NE GREJES SE! Neka redakcija za ove teme angazuje novinare koji nemaju centralno.