НА ГОДИШЊИЦУ СЕЦЕСИЈЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ права подршка политици вођа косовских Албанаца није стигла ни од Барака Обаме, који је послао честитку приштинским властима, ни од Хилари Клинтон, која их је позвала на дружење у Вашингтону, већ од муслиманских побуњеника у Уганди. Они нису звали Хашима Тачија и Фатмира Сејдијуа – определили су се за Рамуша Харадинаја.

У вести из Кампале наводи се да су Уједињене демократске снаге – терористичка група подједнако бесмисленог имена као Ослободилачка војска Косова – пожелеле да Харадинај буде посредник у њиховим преговорима о миру са владом. „Он је преживео свашта, био је побуњеник и суочавао се с разним тешкоћама”, изјавио је портпарол УДС-а Асад Мукаса, а представник званичне Кампале рекао је да је и влада обавештена о овој жељи побуњеника и да „нема проблема с тим избором”. Могуће је да ће угандска влада променити мишљење ако сазна да је Харадинај само захваљујући траљавом хашком процесу, нападима на сведоке и милионском хонорару за британску адвокатску канцеларију избегао затвор због ратних злочина, али пре ће бити да и у источноафричкој држави, која је већ две деценије на удару разних терориста, верују западним медијима. А у њима је Харадинај приказан као редак пример Балканца који је пристао да са места премијера оде у притвор, испунио све обавезе које је преузео, а сада живи идиличним животом човека кога народ обожава. Зато Уганда најављује да ће ускоро у Приштину бити послата државна делегација која с Харадинајем треба да се договори о условима преговора.

Не би то био први пут да један терориста постане борац за мир – неки су добили и Нобелове награде – али да није нормално, није.

Посредничкој мисији Рамуша Харадинаја може се само испречити његово ангажовање на рушењу владе Хашима Тачија коју оптужује да не контролише север Косова и да није довољно урадила на промоцији самопроглашене државе. Осим Тачија, Харадинај се сада нашао и у борби са Западом, јер су покровитељи „надгледане независности” одлучили да ове године неће бити парламентарних избора, иако су они били предвиђени планом Мартија Ахтисарија.

Разлог за то је, тврде добро обавештени извори у Приштини, приватизација великих предузећа – електропривреде, телекома и аеродрома – коју треба обавити што пре и не дозволити да изборни процес и преговори о новој влади успоре продају. Ова имовина, подсетимо, формално је у власништву Србије, а спонзори сецесије верују да би у грађевину независности њеном приватизацијом била узидана још једна цигла.

Харадинају се, ипак, жури да се врати на власт и наставиће да тражи изборе, сем ако га његови пријатељи са Запада не убеде да би на преговорима у Уганди могао да заради имиџ миротворца који би потом добро уновчио и у свету и код куће.

ИРАН САМО ШТО НИЈЕ НАПРАВИО АТОМСКУ БОМБУ. Или Иран је готово зауставио свој програм обогаћивања уранијума. Ове контрадикторне информације потичу из истог извора – извештаја Међународне агенције за атомску енергију који још није званично доступан јавности, али су га неки новинари видели и зависно од свог става према Ирану различито протумачили. Мохамед ел Барадеј, директор ове агенције која ради под окриљем УН, рекао је да је одлука иранских власти да успоре обогаћивање уранијума политичка и да би могла да буде увод у преговоре којима је врата отворио амерички председник Барак Обама.

У међувремену, појавили су се и новински извештаји да Израел води тајне операције у Ирану којима покушава да заустави прављење иранске бомбе. Наводно су на удару научници који раде на нуклеарном програму и који последњих година умиру на сумњиве начине. „Чак и да ту нема ни трунке истине, ово је део огромног психолошког рата против иранског нуклеарног програма. А овакав начин је много приступачнији него да саботирате опрему”, рекао је за агенцију Ројтерс један стручњак за безбедност.

Међународна агенција за атомску енергију направила је и извештај о Сирији у којем се наводи да и ова блискоисточна земља можда ради на обогаћивању уранијума, што је почетак прављења нуклеарног оружја. Израел је претпрошле године већ бомбардовао Сирију, управо на месту на које Агенција сада упире прстом. За сваки случај.

ПАРЛАМЕНТ КИРГИЗИЈЕ ИЗБАЦИО ЈЕ АМЕРИКАНЦЕ из базе Манас, која служи као стратешка тачка за ваздушну подршку рату у Авганистану. Амерички министар одбране Роберт Гејтс, иначе незадовољан слабим одзивом Европљана на позив Барака Обаме да пошаљу још војника у Авганистан, одмах је изјавио да је Вашингтон спреман да Киргизима за коришћење базе плати много више него што је плаћао до сада. Чини се да је касно стигао. Москва је већ постигла договор са властима у Бишкеку.

Ипак, с обзиром на видно отопљење у односима Русије и Сједињених Држава, можда ће неки договор бити постигнут. Ако Американци одустану од постављања ракета у Пољској, на пример.