Рецесија и наше пресабирање

Министарство финансија и привреде опет је искористило викенд и празничне дане да нам саопшти лепу вест – да је Србија, судећи по подацима из првог тромесечја, изашла из рецесије. И заиста, када се погледају понуђени статистички подаци, све на то указује. Индустријска производња је повећана 5,2 одсто, а бруто домаћи производ порастао је 1,9 процената. Утростручили смо производњу аутомобила!

Тиме, истина, није домашен лањски минус из првог тромесечја од 2,7 процената, али за Министарство је најважније, ипак, да се ушло у позитивну зону.

Првa три месеца у години свуда су, па и код нас, исувише кратко време за извођење дубљих и далекосежнијих закључака. То, коначно, и у Министaрству признају. Остаје да се види шта ће рећи цело прво полугође. Ако и та три месеца буду у плусу – Србија је одиста на добром путу да се после неколико година озбиљних економских искушења нађе међу ретким земљама са каквим-таквим привредним растом.

И то је, рекло би се, један део приче. Онај који годи. Други се односи на нашу невеселу свакодневицу који никаква статистика не може да улепша. Све ове приче и пресабирања о успешном старту пословне 2013. године падају као кула од карата пред чињеницом да ово министарство, у коме су два најважнија економска ресора, није много учинило да се повећа број запослених, а с тим и стандард грађана. Лане је у Србији, и то је статистика израчунала, сваког дана, дакле и викендом, без радне књижице остајало по 43 особе. Шта за људе с просечном платом од 350 евра или пензијом од 22.000 динара значи податак да Србија излази из рецесије? Готово ништа. Да ли су то осетили ових празничних дана? Нису. Статистика се не једе.

Србија је сопственим грешкама остала без индустрије која је свуда, само не код нас, највећи послодавац. Зато нам се и догађа да у укупном привредном расту њен удео буде мањи од 20, пољопривреде десетак и који проценат, а остатак од око 70 одсто носе делатности неразменљивих добара с којима не можемо у свет. Нико неће, нити може, да купи наше мобилне, телефонске, здравствене, школске, административне… и друге услуге.

Један „Фијат” је мало за оно што нам треба. Чак и да не завирујемо у билансе колико нам као земљи од тог посла чисто остаје. Добро је да га имамо, али једна Словачка, која никада није имала аутомобилску индустрију, произвела је лане 926.555 возила. Чак 44,9 одсто више него 2011. Та земља производи 171 аутомобил на 1.000 становника и према том показатељу највећи је произвођач аутомобила на свету.

А ми се „ваљамо” од среће што из Крагујевца излази стотинак хиљада возила углавном за свет, јер ми, чак ни уз државне субвенције од три хиљаде евра, не можемо да купимо више од две-три хиљаде „великих фића”. И то је цена рецесије из које се јуначки извлачимо, али са губитком стотина хиљада радних места и 27 одсто незапосленог радноспособног становништва.