Да ли се у Србији, први пут у протеклих десетак година, заиста спроводи реформа правосудног система или је посреди акција „правосудне мафије”? На ово питање у минулих неколико месеци српска јавност безуспешно покушава да добије јасан одговор, збуњена поплавом различитих изјава и оптужби судских и извршних власти, појединих судија и функционера махом опозиционих странака. Сада се уздамо да ће, након боравка делегације Европске комисије у Београду, која треба да се позабави реформом, бити јасније шта се догађа.

У налазе те делегације наде подједнако полажу и они који су убеђени да је реформа правосуђа прави потез и они који тврде да је реч о политички мотивисаној акцији или, чак, о некој врсти криминалне спреге која постоји у врху правосудне и извршне власти. Први верују да ће се испоставити да је реч о неспоразумима или о свега неколико грешака, неизбежних у оваквим процесима, а други се надају крупнијим променама.

Став Брисела је, и пре доласка делегације, био крупан залог у полемици о реформи правосуђа. Примедбе које су отуда стигле су коришћене у кампањи против актуелних судских и извршних власти као коначан и необорив доказ да посао није обављен како ваља и да су нужне битне измене. Судске и извршне власти су, пак, настојале да докажу како је реч само о ставовима у односу на поједине случајеве, односно о реаговањима на притужбе које су стизале из Београда, тврдећи да Брисел ни на који начин не доводи у питање квалитет реформи српског правосудног система.

Централно место у полемикама које се воде у Србији неоспорно заузимају именовања судија и процедура која је при томе примењивана. Веома мало се, бар када је реч о ономе што је стизало до шире јавности, расправљало о самој суштини реформе. Као да имамо судски систем у коме се процеси решавају изузетно брзо и ефикасно, а не систем у коме чак и најкрупнији случајеви организованог криминала и корупције годинама „лебде” у некој врсти безваздушног простора.

Јавности је, дакле, превасходно потребан одговор на питање да ли ће се нешто у систему судства променити, да ли ће он заиста постати ефикаснији и да ли ће грађани моћи лакше да долазе до правде. Веома је важно и да се утврди да ли је било грешака у процедури због којих неке добре судије нису именоване – али такве грешке је могуће исправити.

За очекивати је да ће делегација Европске комисије нешто рећи и на тему самог концепта реформи и о приговорима на поједина кадровска решења. Став те делегације је веома битан јер је добар правосудни систем један од основних стандарда које треба испунити на путу ка европским интеграцијама.

Али, цео посао се ипак ради због грађана и најбитније је да ли они осећају нека побољшања. Од реформе, дакле, не треба одустати пре свега због нас самих. Нама је важно да се промене не одлажу у недоглед, нама је важно да се расправља о суштини, а не да се воде беспоштедне кампање. Делегација Европске комисије може да нам помогне, али не и да уместо нас решава проблеме.