Снага препоруке

После вишемесечних најава гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић изашла је у јавност с препоруком пословним банкама како и на који начин да реше своје, али и проблеме клијената који су узели стамбене зајмове индексиране у швајцарском франку. Тиме је, рекло би се, донекле стављена институционална тачка на проблем око две хиљаде наших грађана који су запали у озбиљан проблем с отплатом тих зајмова, јер се франак у једном часу изједначио са евром, па је и сама централна банка Швајцарске морала да му максимира курс.

Сви се, а поготово банке, после њене сугестије, прерачунавају и мере снагу њене препоруке као у оној причи о тамном вилајету: „Ако узмеш – кајаћеш се, ако не узмеш – опет ћеш се кајати”. Народна банка је банка над банкама. И њене препоруке, ма колико као форма комуникације са пословним банкарством, биле неуобичајене и необавезујуће – ипак нису безазлене. Увек постоји оно – а шта ако…

До свега овог, па и проблема са отплатом зајмова у швајцарцима, не би дошло нити би се на пробу стављала пословна сувереност банака, да су грађани, па и банке, поступали по препоруци некадашњег гувернера НБС Радована Јелашића. Курс франка био је стабилан не само у односу на динар, већ, пре свега, у односу на евро. Камата ниска. Прогнозе? Ма, франак је франак, неће ваљда? Јелашић је користио готово сваку прилику да клијенте упозори на могућност да франку, ипак, не треба веровати., да ће једног часа експлодирати. Са светском кризом и јесте експлодирао – са непуних 50 динара удвостручио је вредност.

Почетна предност грађана, који су узели стамбене кредите у швајцарцима, претворила се за кратко време у ноћну мору. Плате у динарима, а обавеза у францима који неумољиво расту и према динару и према евру. Месечне рате су скочиле за 30, 40 па и 50 одсто. Наравно у динарима.

Неизоставно питање – ко је за све то крив? Да ли се то могло избећи? После битке сви су генерали паметни. Да су грађани послушали Јелашића, а нису, не би запали у несавладиве финансијске проблеме. Проста рачуница им је говорила да је швајцарац повољнији од евра, а о динару да се и не говори. Банкама је било свеједно у којој ће валути обрачунати дуг. Али када су кола кренула низа страну многе су се дистанцирале од својих клијената препуштајући их судбини интервалутних односа.

Неке банке су ту гужву и нечасно искористиле па су на своју руку мењале своје услове и висину маржи, па су и судови, на чије одлуке дискретно подсећа и сама гувернерка Табаковић, морали да се позабаве том тамном страном нашег банкарства. Финале је било доношење прописа о заштити интереса корисника финансијских услуга.

И шта сада? Добро је да је НБС изашла са оваквом препоруком. Можда је могла и раније да је понуди, али улога НБС у нашем банкарском систему кудикамо је значајнија у ономе што се зове прописивање и контрола, а не позив на добру вољу банака које нису хуманитарне организације, већ продавнице туђих пара.