Спиц између „Омеге” и истине

Лондонски „Експрес” је објавио изјаву Марка Спица, седмоструког олимпијског победника 1972, да има доказ добијен од „Омеге” да је на Олимпијским играма у Пекингу 2008. на 100 метара делфин стилом победио Милорад Чавић, а не Мајкл Фелпс. Сада то оповргава. Наводно, новинар га није добро разумео. Као да се смисао загубио у „преводу” с америчког енглеског на британски енглески.

Ипак, није све било нетачно. Спиц је потврдио да је Фелпс најбољи пливач свих времена. Фелпс је у Пекингу 2008. освојио осам златних медаља. Циљ му је и био да обори Спицов рекорд из Минхена. Да се припреми за то, штедро су му помагали спонзори, међу којима и „Омега”. Чавићева победа би срушила све у тренутку када је подвиг био надохват руке. Финале на 100 метара делфин је Фелпсу било – седмо! И само у том финалу није поставио светски рекорд.

На олимпијским играма је учествовао четири пута. У Сиднеју 2000. као петнаестогодишњак није освојио ништа, у Атини 2004. је освојио шест злата и две бронзе, у Пекингу 2008. осам злата и у Лондону 2012. четири злата и два сребра. С 22 медаље олимпијски је рекордер.

Спиц је пливачку каријеру завршио кад је имао 22 године (Фелпс 27), на Олимпијским играма у Минхену, на којима је победио у свих седам дисциплина у којима је пливао и у свим тркама у финалу постављао је светски рекорд. Пре тога је пливао и у Сјудад Мексику 1968. године. Са два злата у штафетама (4 х 100 и 4 х 200 слободно), сребром на 100 делфин и бронзом на 100 слободно није био задовољан. Четири године касније у Минхену је остварио све што је хтео. Од тада па до Пекинга 2008. сматран је за најбољег пливача свих времена.

И то је решио да наплати, а МОК је у то време наметао аматеризам. За велике паре Спиц је рекламирао свашта. У телевизијској емисији обријао је бркове, по којима је познат. За то му је, како се причало, неки произвођач ножића за бријање платио – милион долара. Сваке олимпијске игре стварају нове идоле и нова лица за рекламирање. Због тога је потражња за Спицом почела да пада. Ипак, паметно је уложио зарађено – у Холивуду је отворио агенцију за продају непокретне имовине. Почео је да се бави једрењем, а у пливање је пробао да се врати – за добре паре. Требало је само да се квалификује за Олимпијске игре 1992. у Барселони. Постигао је резултате који су били на нивоу оних из 1972, али то више не само да није било довољно за медаље него ни да уђе у америчку олимпијску екипу. Лично је ипак могао да буде презадовољан. У 41. години је пливао као кад је имао 22 године!

После овог најсвежијег скока у пливање брзо је схватио да је гурнуо нос тамо где му није место. У Фелпсових осам олимпијских злата уложена су огромна средства, па и „Омегина”, због чега Спицу као предузетнику није било тешко да схвати да не треба једним Србином да квари другоме бизнис.