Шта све можеш кад си у ЕУ

Ваљда се подразумева да европске вредности важе само за оне који ка тој Европи теже. Показало се да ЕУ врши мониторинг, скрининг и спроводи остале дисциплинске мере бриселске бирократије, махом неразумљиве работе, само над кандидатима за чланство. Тако су и наши политичари дрхтали, све док нису испоручили све оптужене Хагу. Потом су дрхтали због отопљавања односа с Приштином. Дрхте и због параде поноса… Међутим, за земље чланице правила су далеко лабавија. Толеришу се отворено ксенофобичне антиисламске изјаве и поступци.

Није ли типичан пример за то мађарски премијер Виктор Орбан, који има изузетно тврд став према такозваном мигрантском питању и не либи се да, осим грађевинских радова на граници са Србијом, улази и у лингвистичке авантуре које су, како верујемо ми, наивни, ван бриселског царства, далеко испод сваког прага политичке коректности.

Тако Орбан изјављује да прилив избеглица подрива хришћанску Европу. Коментаришући фотографију утопљеног дечака на турској плажи која је узнемирила и уплакала читав свет, Орбан је хладно рекао да то није морални аргумент да се врата Европе отворе за избеглице. Да ли је, међутим, Орбан усамљен у таквим размишљањима? Или су прави бриселски играчи иза завесе изабрали Виктора да, као дивљи, непослушни момак на граници Уније, буде њихов трбухозборац? Док се Виктор нарочито истиче, они исказују самилост према мигрантима.

Заиста, шта све можеш када си у ЕУ? Управо смо сведоци како државе ЕУ немају ни трунке скрупула да мајке са децом бацају на бодљикаву жицу или да их убацују у претрпане вагоне, као у филмовима о холокаусту.

Док се Орбанови испади третирају као несташлуци, замислимо само шта би урадили Александру Вучићу када би само и прошапутао оно што Орбан о мигрантима виче на сав глас. Вероватно би истог часа Вучића приказали као вукодлака, а њему наклоњени европски лидери, уместо да му отворе поглавља, отворили би новинску документацију из времена кад је био генерални секретар радикала. На пацке због непоштовања европских хуманистичких вредности навикла је, уосталом, цела српска политичка заједница, без обзира на боју дресова које носи.

За оно што се толерише као Орбанова уобичајена дневна порција некоректних изјава, лидери земаља кандидата били би стављени на стуб срама, жигосани због скандалозног и недопустивог непоштовања „европских хуманитарних стандарда и људских права”. Или томе слично.

И Хрвати су, док су били кандидати, имали далеко бољи однос према Србима, нарочито у време десничарске владе Иве Санадера. Од када су у ЕУ, понашају се сасвим опуштено. Томпсон је постао државни певач, у Вуковару је забрањена ћирилица, чак се размишљало о усташком поздраву у хрватској војсци.

Схватили су поенту: ко једном уђе у ЕУ, нема му излаза.