Стоп силоватељима

Мирно банатско село Врачев Гај више није мирно. Монструозан злочин, покушај силовања и убиство оца који је бранио 12-годишњу ћерку, ово село је довело на прве стране новина али и по ко зна који пут отворило многа питања.

Прво, како је могуће да Рајко Ј. 27-годишњи вишеструки повратник, силоватељ, доскорашњи робијаш, буде без надзора на слободи. Да задужене државне институције оману, оставе га без контроле.

Он је до сада више пута осуђиван, а до прошле године издржавао је затворску казну због силовања непокретне старице и ментално заосталог детета. Био је осуђен на четири и по године, али је после три пуштен због доброг владања.

Претражујући по архиви, лако је утврдити да је Рајко Ј. почетком новембра 2007. године са још шесторицом робијаша побегао из вршачког затвора. Крио се у напуштеној викендици, па је ухваћен и пребачен у пожаревачки затвор. Зар је то добро владање! Скраћење казне и условно пуштање на слободу не иду уз бежање кроз решетке. Бежање није кажњиво, што јесте нелогично али оно подразумева да нема условног пуштања на слободу. Да ли то држава нема евиденцију ко шта од осуђеника ради, или је то пропуст неког чиновника, али Рајко Ј. је пре времена пуштен „напоље” а онда је начинио монструозно дело. Следи закључак, да није пуштен, не би починио.

Законом је прописано да за онога ко принуди особу на обљубу казна буде од три до 12 година затвора. Казна од пет до 15 година затвора прети починиоцима ако је жртва тешко повређена или ако ју је силовало више особа. Иста казна запрећена је и ако је дело извршено на свиреп и понижавајући начин. У случају да је наступила смрт као последица силовања или је жртва дете, учинилац ће бити кажњен најмање десет година затвора.

Силоватељи, у пракси, најчешће добијају казне на законском минимуму, или испод.

У последњих неколико година више случајева силовања потресло је и згрозило нашу јавност. После хапшења једног од њих, на „Фејсбуку”, формирана је група која тражи да се поново уведе смртна казна и да се такви, вишеструки, осуде на смрт.

У Ирану је недавно извршена смртна казна вешањем над мушкарцем осуђеним због силовања више жена, које је снимао.

Намеру да онај ко је осуђен за кривична дела против полних слобода мора да се јавља посебним службама за спровођење надзора, најавио је високи државни функционер још пре неколико година. Да носи неку врсту „наруквице” и да му у казну, осим затвора улази и постзатворско праћење понашања.Од тога до данас ништа није урађено!

Идеја је „америчка” јер тамопостоје законске могућности да се учинилац силовања, за кога се оцени да је вероватни повратник, и да спада у такозване сексуалне предаторе, стави под одговарајући надзор и после извршења казне. У тешким случајевима, чак се примењује хемијска кастрацијау Северној Америци,Канади, Данској, Норвешкој, Шведској, али је дозвољена само ако постоји писмени пристанак осуђеног.

Код нас се све своди на галаму и обећања кад се тако нешто деси.