Сви минуси „бусплуса”

Постоји лаж, проклета лаж и статистика. Истинитост ове изреке поткрепљује недавно представљање резултата које је електронски систем наплате карата и сателитске контроле кретања возила јавног београдског превоза, познат као „бусплус”, постигао за годину и по дана.

Бојан Бован, секретар за саобраћај, задовољно је пре неколико дана констатовао да је ефекат увођења система „бусплус” донео Београду осам милиона евра више него пре две године. Утврдио је да се од тог новца могу направити три вртића или школе, купити готово 50 аутобуса или 200 нових амбулантних возила.

Сви ови подаци, ма колико импозантно делују, у ствари су доказ да је нови систем наплате карата од 1. фебруара прошле године, када је почео да се примењује, доживео колапс.

Када се тај вишак у каси од осам милиона евра или 880 милиона динара подели са бројем месеци, лако је утврдити да месечно Градско саобраћајно предузеће „Београд” и приватни превозници заједно поделе свега 74 милиона динара.

То је мало новца, јер када је почео да се примењује „бусплус” систем,
тадашњи генерални директор ГСП-а Милета Радојевић нагласио да би највећи београдски превозник могао да буде задовољан само уколико се месечно у његову касу слије најмање 250 милиона динара.

Сада ГСП добија око 50 милиона динара, што је по курсу Народне банке Србије само око 435.000 евра. Колико је то мало новца показује управо рачуница коју је направила градска управа, по којој сва возила ГСП-а за један дан потроше 410.000 евра.

То практично значи да је захваљујући примени „бусплуса” плаћен само један дан месечно рада ГСП-а. Ако је то успех примене „бусплуса”, шта би онда београдске власти прогласиле за неуспех?

Да би прикрили неуспех у летку штампаном у неколико стотина хиљада примерака, наведени су лажни резултати примене „бусплуса”. Истакнуто је да је возни парк ГСП-а обновљен, али је вешто прикривено да су нови трамваји и тролејбуси купљени пре него што је „бусплус” систем уопште и почео с радом, и да је 200 нових „Соларисових” аутобуса из Пољске купљено за око 63 милиона евра од кредита Европске банке за обнову и развој.

Градоначелник Драган Ђилас је свестан да је „бусплус” доживео неуспех, али је за сада склон да окреће главу од те чињенице. Када је крајем 2012. усвајан буџет за ову госину ГСП је требало да добије 6,5 милијарди динара, а приватни превозници 3,8 милијарди динара.

Ако је „бусплус” толико успешан систем који пуни градску касу, зашто су онда крајем јуна приликом усвајања ребаланса буџета ГСП и приватни превозници добили чак две милијарди динара више него што је то првобитно било предвиђено?