Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da se Srbija danas nalazi na najvećem nivou demokratskog razvoja u svojoj istoriji, ali da i dalje nije dosegla tačku iza koje bi ostvareni proces demokratizacije i institucionalnih reformi bio nepovratan.

Predsednik je to rekao na skupu Fondacije Konrad Adenauer „Koliko još koraka do EU“, i ruku na srce u njegovim rečima bilo je više zabrinutosti nego što su je iskazali nemački ambasador u Srbiji i direktorka fondacije.

Klaudija Kroford je rekla da je od 2006. na svim izborima postojala bojazan u kom će se pravcu Srbija okrenuti, ali i da je to prošlost. „Budite uvereni da se to vidi i u Evropi, to vide kolege u Bundestagu i predstavnici ostalih vlada, ne samo Nemačke”.

Volfram Mas je iskazao uverenost da u Srbiji postoji nacionalni konsenzus da zemlja treba da postane članica Evropske Unije i da su oni koji se protive tome politička margina..

Da li su stranci sigurniji u stabilnost demokratije u Srbiji i njen evropski put od predsednika? Ili predsednik Srbije vidi nešto što oni ne vide?

Demokratija je uvek ugrožena! Taj aksiom koji važi i za Englesku i za Ameriku. O manipulacijama odlukom o napadu na Irak javnost Engleske i dalje raspravlja. U Americi su i dalje neke slobode suspendovane kako bi se administracija lakše suočavala sa opasnošću od terorizma.

Demokratija je naročito ugrožena u zemljama poput Srbije koja manje od decenije pokušava da uspostavi najmanje loš sistem upravljanja društvom i koja još nema izgrađene i učvršćene institucije garante vladavine većine i sigurnosti manjine.

Ako je predsednik želeo da kaže da je svestan da je demokratija stalno ugrožena, to je dobro. A još bolje je ako je pri tome mislio da i vladajuća većina svojim postupcima može i te kako da je uzdrma. Takva svest je prethodnica ograničavanja bahate vlasti i uviđanja da i vladajuća većina ugrožava demokratiju i institucije.

U Srbiji je demokratija u povoju i to sugeriše i ambasador kada kaže da članstvo Srbije u EU zavisi od toga do koje mere i koliko brzo će uspeti da se reformiše i da ojača svoje strukture u pravosuđu i administraciji, da se izbori sa korupcijom i organizovanim kriminalom.

Pa u čemu je onda razlika između Tadića, Krofordove i Masa. Prva je u tome što Nemci vide da je većina u Srbiji i za Evropu i za demokratiju. Dakle oni veruju stranci koja sada kaže da je Srebrenica strašan zločin, a juče je htela da Skupštinu Srbije pretvori u sigurnu kuću za Ratka Mladića. Tadić još čeka potvrdu te promene. Druga razlika je što Tadić tvrdi da bi jasno i sigurno utvrđen rok ulaska Srbije u EU bio tačka posle koje ne bi bio moguć put unazad. Ambasador Mas, međutim, taj rok neodređeno odlaže rečenicom da je put u Evropu –  maraton.